- Entropija – Prva definicija
- Entropija – uvod
- Geometrijske frustracije
- Entropija i termodinamika
- Entropija i termodinamika 2
- Entropija – fazni prelazi i hemija 1
- Entropija – fazni prelazi i hemija 2
- Strela vremena
- Entropija i teorija informacija 2
- Entropija i teorija informacija 1
- Čovek i entropija
- Literatura
Osobine entropije kao veličine u informatici su: Neprekidnost- s obzirom da se entropija računa kao logaritam, menjanje verovatnoće menja entropiju za malu vrednost.Simetrija- entropija je ista bez obzira po redu se računa
Maksimum – Entropija je maksimalna kada su verovatnoće svih mogućih odgovora jednake.
Aditivnost – u skupu koji ima n elemenata i k podsistema u kojim ima b1,b2,….bk tako da važi b1+b2+…bn═n ukupna entropija je jednaka sumi entropija svih podstistema i individualnim entropijama podsistema
Na primer ako bacamo novčić i verovatnoća da se padne glava ili pismo je ista (1/2) onda je neizvesnost najveća i entropija je 1. Međutim ako je iz nekog razloga verovatnoća da se padne glava q a pismo p (q≠p) onda je entropija manja.
Izvori informacija
Ovo su izvori koji generišu signal – informaciju. Poruka se šalje određenim znakovima koji čine skup kojim je određen izvor S═(si). Ovakav izvor se naziva diskretan izvor. Koristeći znakove koji se nalaze u skupu S (azbuka izvora) izvor generiše poruku kojom nam saopštava stanje u kom se nalazi. Ako stalno šalje iste poruke to znači da nas obaveštava da mu se stanje ne menja i da se neće promeniti. Ako izvor generiše informacije nezavisno jedan od drugog onda je to izvor bez pamćenja ali ako pamti jedan ili više poslednje generisanih elemenata i na osnovu njih dalje generiše simbole onda je to izvor sa pamćenjem koji se još naziva Markovljev izvor.
Za izračunavanje količine informacija i entropije koriste se već pomenute formule u istom obliku s tim što se za izvor sa memorijom koristi drugačiji oblik. Na primer za Markovljev izvor k-tog reda (izvor koji pamti k poslednje generisanih elemenata) entropija se računa po formuli: