Čovek i entropija

Pod uticajem matematičara kao što je Šenon i ostalih koji su bili zaslužni za zaslužni za razvijanje teorije haosa neki psiholuzi kao što su Karl Jang ili Ilija Prigonin (Ilya Prigogine) razvili su teorije po kojima i čovek odnosno neki njegovi organi ( npr. Mozak) ali i psiha mogu da se posmatraju kao veliki sistemi čije pomene mogu da se opisuju parametrima termodinamike.Oni čoveka opisuju kao otvoreni živi i disipativni dinamički sistem koji preživljava zato što je otvoren za prolazak energije i koji uzima energiju sa niskom entropijom (hrana, kiseonik) a izbacuju energiju sa visokom (toplota, ugljen dioksid).

Najveća pažnja posvećena je mozgu. Uopšte smatra se da je mozak najkompleksniji sistem koji se sastoji od 1010 nervnih ćelija koje nam omogućuju učenje, pamčenj,e govor, prepoznavanje i ostalo Postoji nekoliko modela koja se koriste ( fizički i neurofizički, model biohemijskih i neurohemijskih sistema, kognitivni modeli, kompleksni sistemi koji koriste teoriju haosa). Po nekim od ovih teorija mozak se čak posmatra kao kompjuter gde se analogije koje se ovde nalaze koriste da bi se bolje razumelo učenje kod čoveka.

Po kompleksnom sistemu modelu mozga se mentalna stanja (osećanja, prepoznavanje obrazaca , misli…) objašnjavaju promenom makroskopski parametara u mozgu koje uzrokuju nelinearne interakcije između neurona. Ove interakcije kao i one između ćelija i molekula uzrokuju fazne prelaze kada je mozak daleko od toplotne ravnoteže, zbog ovoga se mozak kao celina menja tokom vremena. Ipak ova teorija ne smatra da mozak funkcioniše samo kao inetrakcije između neurona već da je celina mnogo više nego skup njenih delova i kao što je rekao Klaus Maincer „Ova terija ne objašnjava šta je živo već modeluje kako forme života mogu da se uzdignu pod određenim uslovima“.

Entropja mozga je ovde prikazana kao unutrašnja i spoljašnja.Unutrašnju sam proizvodi a spoljašnja je u vezi sa energijom i transformacijama mase iz ili u sistem. Kada mozak razmenjuje energiju sa okolinom entropija mu se smanjuje i on je u stanju daleko od toplotne ravnoteže. Pod ovim uslovima dolazi do nepovratne bifurkacije. Na taj način mozak sam povećava entropiju i i parametri dolaze do nivoa praga. Kada se entropija dovoljno poveća povratni mehanizmi se aktiviraju i parametri se opet menjaju. Na kraju Maincer kaže da je mozak sistem koji se sam reguliše i da je mentalna dispozicija globalno stanje kompleksnog sistema uzrokovano nelinearnim interakcijam njegovih delova ali ne može da se svede na osnovne delove.