Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? … Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
Mesto ovog izuzetnog čoveka je u obaveznoj lektiri, ja sam prošao konvencionalno obrazovanje ne saznavši za njega i to je najveći propust u obrazovanju za koji znam.Nedavno sam skinuo kompletan tv serijal Kosmos i pročitao par njegovih knjiga, potpuno sam fasciniran njegovim delom. Možda vreme za njegove ideje tek dolazi…
Tačna izreka. Ako verniku kažeš da su gore samo zvezde i ostala nebeska tela i da je to dokazano, on će reći da tamo ima još “nešto” i da to “nešto” ne mora da se dokazuje.
Loading...
19.10.2009.
Zvonko M.
Sagan je zaista bio izuzetan čovek, odrastao sam čitajući “Kosmos”.
Međutim, imam utisak da se ovde sasvim pogrešno razume pojam “vera”. Tamo “gore” su zvezde i ostala nebeska tela kao što su ovde “dole” ljudi koji traže smisao svog postojanja. Niti nam astonomija nešto govori o smislu naših života, niti naš život nešto posebno utiče na “ravnotežu među zvezdama” kako reče pesnik.
Vera uopšte ne traži naturalistički “dokaz” za postojanje Boga (paradoks!), niti mi takav dokaz možemo naći “gore” među zvezdama, niti “dole” među elementarnim česticama. Vera jeste pobuna uma protiv entropije kojom je porobljen. Pobuna jednog beskonačnog bića protiv okova prostora i vremena, protiv ograničenosti. Uverenje da postoji izlaz iz ove četiri dimenzije u koje smo zatvoreni. I svaki naučnik koji se dobro zamisli nad Univerzumom mora da ima barem poštovanje prema tako plemenitoj ideji, ako već ne može da prihvati činjenicu da mi drugog izbora nemamo nego da verujemo.
Onda verovatno nisam uspeo da dobro objasnim ili nisi pažljivo pročitao. Citat je sam sebi kontradiktoran – šta to znači “vernika ne možeš da ubediš ni u šta”? Ako se to odnosi na naučne teorije, nema nikakve potrebe vernika “ubeđivati”. Zna se kako nauka funkcioniše i to nema nikakve veze sa verom. Ako se odnosi na veru, ne vidim šta naučnik tu ima da “uverava” nekoga. Osim ako nije ujedno i sveštenik. 🙂
Zna se kako nauka funkcioniše i to nema nikakve veze sa verom. Ako se odnosi na veru, ne vidim šta naučnik tu ima da “uverava” nekoga.
Upravo to. Verovanje se često bazira na ignorisanju, nekad i očiglednih, činjenica. Za naučnika je gubljenje vremena da pokuša da nekoga takvog “uveri” u nešto drugo.
Ko želi neka veruje u šta god hoće, ali neka pusti druge da razmišljaju, mere, eksperimentišu i dokazuju.
Loading...
19.10.2009.
Zvonko M.
Ok. Hajde da vidimo ovako – ja verujem u Boga. Koje to “činjenice” pri tom ignorišem?
Suština jeste u tome da se postojanje Boga ne može niti dokazati niti opovrgnuti naučnim činjenicama, jer naučne činjenice su po definiciji “naturalističke”, a Bog je po definiciji “izvan stvorenog sveta”. Prema tome, ne može se naturalistički (tj. na osnovu prirodnih zakona) dokazivati tvrđenje o nekome ili nečemu što je izvan same prirode.
Nije važno da li Bog postoji ili ne, to me uopšte ne interesuje. Stvar je mnogo jednostavnija – nepotreban je. Sve može da se objasni i bez njega, mnogo tačnije i bolje. Ako ne može sad, biće moguće u budućnosti.
Loading...
19.10.2009.
Zvonko M.
Pa ni biologu nije potreban teleskop. Sve može da objasni bez teleskopa, a uz pomoć mikroskopa mnogo tačnije i bolje. Međutim, astronom ima malo drugačiji stav. Za biologa “sve” može da se objasni bez teleskopa, ali to zavisi od definicije pojma “sve” – za njega je “sve” = živi svet koji istražuje, a zanemaruje planete, zvezde, galaksije itd. Tako i ti pod “sve” podrazumevaš naučna istraživanja, a zanemaruješ druga važna pitanja koja ljudi postavljaju koja nisu naučne prirode. Nikada nauka, po svojoj prirodi, neće čoveku dati odgovor na sva pitanja isto kao što ni riba nikada neće u moru naći odgovor na pitanja o svetu na kopnu.
Zaista ne razumem koje to “činjenice” vernik ignoriše. Zar postoje naučne činjenice koje govore u prilog ili protiv filosofskih stavova?
Osim toga, možeš li da malo bolje objasniš ovaj komentar:
Milan Milošević :
Ko želi neka veruje u šta god hoće, ali neka pusti druge da razmišljaju, mere, eksperimentišu i dokazuju.
Kakve veze ima vera sa “merenjem, eksperimentisanjem i dokazivanjem”? Vera čoveku uopšte ne smeta da se bavi naukom, a još manje može da smeta nekom drugom. Mnogi naučnici su vernici i u tome nema ništa neobično. Ili nisam dobro razumeo tvoj komentar?
Mislim da niste razumeli citat, ali to vam ne smeta da svakim komentarom potvrdite njegovu istinitost.
Loading...
19.10.2009.
Zvonko M.
Moguće da se ne razumemo, ali i dalje nismo dobili odgovor na jednostavno pitanje:
Milan Milošević :
Verovanje se često bazira na ignorisanju, nekad i očiglednih, činjenica.
Evo ja verujem u Boga, neka mi neko objasni kako se to “bazira na ignorisanju očiglednih činjenica”? Šta to ja “ignorišem”? Astronomiju? Elektroniku? Fiziku? Hemiju? Neekulidske geometrije? Šredingerovu jednačinu? Opštu teoriju relativnosti? Plankovu konstantu? Avogadrov broj? Strukturu DNK?
Onaj ko veru pokušava da podupre dokazima u veri je strašno zalutao.
Odgovore na sva pitanja koja ste ovde naveli možete da pronađete u poznatim verskim spisima većine priznatih religija. Probajte da pronađite neko bolje tumačenje kontradikcija na bolji način od katoličkog “ne treba interpretirati bukvalno”. Zakasnili su sa tim nekoliko vekova. Možete da krenete od pravoslavlja i ignorisanja astronomskih činjenica vezanih za kalendar, ili od Zemlje koja je stara nekoliko hiljada godina.
Toliko od mene, uzaludna diskusija.
Loading...
19.10.2009.
Zvonko M.
Očigledno da je uzaludna jer sam postavio jasno i konkretno pitanje, a prigovara mi se nešto što uopšte nisam rekao, niti mi pada na pamet… 🙁
Nema potrebe polemisati oko ovih stvari.
Vera je vera i to je ono što NE napreduje i bazira se na nečemu što je proizvod mašte i sujeverija stare mnogo, mnogo…
Nauka je ono što napreduje i što može da objasni pojave onakve kakve jesu, bez maštanja i uplitanja boga.
Vera i nauka “ratuju” dugo, ali nauka preovlađuje polako ali sigurno.
I naravno svako može da veruje u šta želi u skladu sa svojim znanjem i shvatanjima.
Varaš se, ta dva nisu u sukobu i ne idu jedno bez drugog – nauka bez vere je osakaćena, a vera bez nauke je slepa. Svako ko se ozbiljno bavi naučnim radom shvata da mu je na samom početku potrebna vera.
“Neko ko je prožet univerzalnom uzročnom zakonitošću ne može se zadovoljiti idejom o biću koje se upliće u sled događaja – pretpostavivši, dakako, da hipotezu kauzaliteta uzima stvarno ozbiljno” – rekao je isti čovek koji je rekao i to što si citirao (Albert Ajnštajn)
Loading...
20.10.2009.
Zvonko M.
Slažem se sa Ajnštajnom, takav stav o uređenosti Kosmosa je inače jedan od razloga zašto se savremena nauka razvila upravo u judeohrišćanskoj civilizaciji, a ne u nekim drugim kao što je na primer Islam (koji uči drugačije – da Allah stalno interveniše i upravlja događajima). Judeo-hrišćansko predanje o Stvaranju predstavlja temelj na kojem se razvila ideja da se svet pokorava prirodnim zakonima koji mogu da se istraže i razumeju. Stari Grci su, sa druge strane, imali drugačije shvatanje o “svetu ideja” gde se čitav svet mogao spoznati samo kroz “razmišljanje”. Zato su oni imali izuzetno razvijenu filosofiju, umetnost, sport i apstraktne nauke poput matematike, ali nisu uspeli da razviju tehnologiju. Čak i njihovo znanje biologije bilo je katastrofalno.
To je jedan lep primer kako filosofske ideje oblikuju čitavu istoriju, razvoj nauke itd. Prema tome, ne treba ih potcenjivati već se sa njima dobro upoznati i razumeti.
Loading...
20.10.2009.
Zvonko M.
Ono drugo je inače rekao Maks Plank. 🙂
Loading...
21.10.2009.
Sta_Ima
Vera i nauka ne moraju medjusobno da se iskljucuju. Npr. ako sam ja vernik tj. verujem u boga, ne moram da trazim objasnjenja u veri umesto u nauci.Niko meni nije rekao da moram da odbacim nauku da bi verovao u boga niti da trazim objasnjenja u veri i verskim spisima. Ne znam zasto je to tesko razumeti? P.S. Pazite kako lepite etikete i pokusajte malo manje da se sluzite predrasudama.
Samostalne kreacije vere, o kojima je ovde reč, koje ne nalaze mesto u priznatim religijama su neka druga tema. O takvom pristupu veri nema smisla diskutovati zbog toga što pristalica takve vere često nema jasno definisane stvaove i prilagođava ih svemu i u svakom trenutku.
Takav oblik verovanja najčešće nije pravo verovanje već sujeverje, potiče iz nečije “potrebe da veruje” i kao takvo je ok, za pojedinca.
razloga zašto se savremena nauka razvila upravo u judeohrišćanskoj civilizaciji, a ne u nekim drugim kao što je na primer Islam
Savremene nauke (astronomija, fizika, matematika) preživele su srednji vek upravo zahvaljujući arapskim narodima. Ogromna kočnica, čak i opadanje, u razvoju nauke, pre svega prirodnih, bilo je upravo hrišćanstvo.
Savremen islam je sasvim druga priča. U pogledu relacije religija-nauka ne zaostaju mnogo ni protestanti a ni pravoslavci. Vatikan je u tom pogledu otišao najdalje, marketing ili nešto drugo podložno je diskusiji. Potpuno prihvatanje teorije evolucije, kosmologije, ulaganja u neka fundamentalna istraživanja su daleko napredniji od onih u drugim religijama. Problem je što je većina tih “savremenih” ideja teško napušta zidine grada/države.
Loading...
21.10.2009.
Zvonko M.
Milan Milošević :
Savremene nauke (astronomija, fizika, matematika) preživele su srednji vek upravo zahvaljujući arapskim narodima. Ogromna kočnica, čak i opadanje, u razvoju nauke, pre svega prirodnih, bilo je upravo hrišćanstvo.
Ovo je samo delimično tačno. Mi smo do nekih naučnih saznanja došli preko islamskog sveta, ali su oni u tome više bili “posrednici”. Na primer “algebra” (arapska reč za granu matematike) je u stvari poreklom iz Kine i Indije, a Arapi su bili samo posrednici u prenosu tog znanja zbog svog geografskog položaja. Onda ono što danas zovemo “arapske cifre” je takođe poreklom iz Indije, a taj naziv je u stvari jedna istorijska nepravda prema velikom indijskom narodu koji je u nauci uvek bio veoma napredan.
Druga stvar jeste što se većina naučnih spisa iz stare Grčke spletom istorijskih okolnosti (islamska osvajanja od VII veka itd.) sačuvalo na arapskom jeziku, pa smo mi do njih došli odatle. Međutim, potpuno je pogrešno reći da je Islam (ili Arapi, kako hoćeš) “zaslužan” za očuvanje tog naučnog blaga. Oni su, pre svega, krivci za uništenje velike grčko-rimske civilizacije u Maloj Aziji i severnoj Africi koja je bila centar naučnih dešavanja u starom svetu. Da ironija bude veća, ako pogledaš koji su se to naučnici među Arapima zaista bavili naukom, tu je u stvari ogroman broj porobljenih hrišćana i jevreja. U svakom slučaju, što se nauke tiče islamski svet bio je pre svega posrednik između različitih civilizacija, a dao je zanemarljivo malo novih naučnih ideja.
I na kraju, da prokomentarišem tezu da je Hrišćanstvo bilo “kočnica” u razvoju nauke. Najveći svetski univerziteti, koje imamo i danas, nastali su u srednjem veku ne samo u okviru Hrišćanstva, već upravo u okviru Crkve (pre svega rimokatoličke). Većina naučnika tog doba bila je duboko religiozna, a neki su čak bili i sveštenici. Njutn, Lajbnic, Paskal i mnogi drugi su se veoma ozbiljno bavili teologijom. Međutim, u XIX veku pojavljuje se par uticajnih autora (npr. Andrew Dickson White) koji groteskno preuveličavaju “konflikt religije i nauke”. Tipičan primer je mit o “ravnoj Zemlji” po kome je Crkva navodno učila da je Zemlja “ravna ploča”. Istina je upravo suprotna – u to vreme ne samo da se znao oblik Zemlje, već je odavno bio dosta precizno poznat obim planete (izračunao još Eratosten u III veku pre Hrista). Pa onda imamo još dan danas mit o tome kako se Kolumbo “hrabro suprotstavio Crkvi” po tom pitanju… U realnosti, problem je bio u tome što je Kolumbo napravio početničku grešku u proračunu obima Zemlje i dobio duplo manju vrednost od prave. Zato je smatrao da može – neprekidnom plovidbom – da stigne brodom od Evrope do Indije, što u stvari nije bilo moguće. Srećom po njega i posadu, naleteo je na novi kontinent za koji se u to vreme nije znalo. U prevodu – imao je više sreće nego pameti.
I tako dalje, moglo bi se na ovu temu još puno toga reći, ali da ne preteramo. U svakom slučaju, lep razgovor.
Odogov na ovo zahteva ogroman komentar, pa da ne nastavljamo priču u tom pravcu. Pripremam tekst o astronomiji u srednjem veku, biće uskoro gotov pa možemo tada da nastavimo diskusiju.
Loading...
21.10.2009.
Zvonko M.
Super, nestrpljivo očekujem novi tekst. Eto dobio si još jednog čitaoca, ako sam zaboravio da pomenem – blog ti je odličan!
Siguran sam da postoji neraskidiva veza Mikro i Makro kosmosa jer se sve svodi na to da je sve na
temeljima kombinovanja sitnih čestica materije i energije poput atoma, fotona, bozona i kozna još kakvih delova pomenutih elemenata.
Odvajkada kroz istoriju i razvoj čovečenstva je težnja da se spozna istina stalno postavljajući
pitanje otkuda se mi stvorismo i ko je zaslužan za naše bitisanje.
I da li će da se dogodi to da čovek konačno dođe do odgovora i to sve po prirodi ljudske radoznalosti.
Onog trenutka kada se nasluti istina, mada mislim da je do istine dug put, desiće se nešto što će se po prirodi
čoveka i njegove misli odraziti na njegovo urušavanje, možda je to deo nekakvog ciklusa koji se odvija
daleko od ljudskog shvatanja.
Mesto ovog izuzetnog čoveka je u obaveznoj lektiri, ja sam prošao konvencionalno obrazovanje ne saznavši za njega i to je najveći propust u obrazovanju za koji znam.Nedavno sam skinuo kompletan tv serijal Kosmos i pročitao par njegovih knjiga, potpuno sam fasciniran njegovim delom. Možda vreme za njegove ideje tek dolazi…
Tačna izreka. Ako verniku kažeš da su gore samo zvezde i ostala nebeska tela i da je to dokazano, on će reći da tamo ima još “nešto” i da to “nešto” ne mora da se dokazuje.
Sagan je zaista bio izuzetan čovek, odrastao sam čitajući “Kosmos”.
Međutim, imam utisak da se ovde sasvim pogrešno razume pojam “vera”. Tamo “gore” su zvezde i ostala nebeska tela kao što su ovde “dole” ljudi koji traže smisao svog postojanja. Niti nam astonomija nešto govori o smislu naših života, niti naš život nešto posebno utiče na “ravnotežu među zvezdama” kako reče pesnik.
Vera uopšte ne traži naturalistički “dokaz” za postojanje Boga (paradoks!), niti mi takav dokaz možemo naći “gore” među zvezdama, niti “dole” među elementarnim česticama. Vera jeste pobuna uma protiv entropije kojom je porobljen. Pobuna jednog beskonačnog bića protiv okova prostora i vremena, protiv ograničenosti. Uverenje da postoji izlaz iz ove četiri dimenzije u koje smo zatvoreni. I svaki naučnik koji se dobro zamisli nad Univerzumom mora da ima barem poštovanje prema tako plemenitoj ideji, ako već ne može da prihvati činjenicu da mi drugog izbora nemamo nego da verujemo.
Pozdrav od bivšeg Nišlije
Odgovor na ovaj komentar nalazi se u citatu 🙂
Onda verovatno nisam uspeo da dobro objasnim ili nisi pažljivo pročitao. Citat je sam sebi kontradiktoran – šta to znači “vernika ne možeš da ubediš ni u šta”? Ako se to odnosi na naučne teorije, nema nikakve potrebe vernika “ubeđivati”. Zna se kako nauka funkcioniše i to nema nikakve veze sa verom. Ako se odnosi na veru, ne vidim šta naučnik tu ima da “uverava” nekoga. Osim ako nije ujedno i sveštenik. 🙂
Suština upravo i jeste u tome
Upravo to. Verovanje se često bazira na ignorisanju, nekad i očiglednih, činjenica. Za naučnika je gubljenje vremena da pokuša da nekoga takvog “uveri” u nešto drugo.
Ko želi neka veruje u šta god hoće, ali neka pusti druge da razmišljaju, mere, eksperimentišu i dokazuju.
Ok. Hajde da vidimo ovako – ja verujem u Boga. Koje to “činjenice” pri tom ignorišem?
Suština jeste u tome da se postojanje Boga ne može niti dokazati niti opovrgnuti naučnim činjenicama, jer naučne činjenice su po definiciji “naturalističke”, a Bog je po definiciji “izvan stvorenog sveta”. Prema tome, ne može se naturalistički (tj. na osnovu prirodnih zakona) dokazivati tvrđenje o nekome ili nečemu što je izvan same prirode.
Carl Sagan je upravo u knjizi Cosmos naveo fenomenalnu ilustraciju – “Flatland”, evo i sjajnog snimka na kome to objašnjava: http://www.youtube.com/watch?v=Y9KT4M7kiSw
Nije važno da li Bog postoji ili ne, to me uopšte ne interesuje. Stvar je mnogo jednostavnija – nepotreban je. Sve može da se objasni i bez njega, mnogo tačnije i bolje. Ako ne može sad, biće moguće u budućnosti.
Pa ni biologu nije potreban teleskop. Sve može da objasni bez teleskopa, a uz pomoć mikroskopa mnogo tačnije i bolje. Međutim, astronom ima malo drugačiji stav. Za biologa “sve” može da se objasni bez teleskopa, ali to zavisi od definicije pojma “sve” – za njega je “sve” = živi svet koji istražuje, a zanemaruje planete, zvezde, galaksije itd. Tako i ti pod “sve” podrazumevaš naučna istraživanja, a zanemaruješ druga važna pitanja koja ljudi postavljaju koja nisu naučne prirode. Nikada nauka, po svojoj prirodi, neće čoveku dati odgovor na sva pitanja isto kao što ni riba nikada neće u moru naći odgovor na pitanja o svetu na kopnu.
Zaista ne razumem koje to “činjenice” vernik ignoriše. Zar postoje naučne činjenice koje govore u prilog ili protiv filosofskih stavova?
Osim toga, možeš li da malo bolje objasniš ovaj komentar:
Kakve veze ima vera sa “merenjem, eksperimentisanjem i dokazivanjem”? Vera čoveku uopšte ne smeta da se bavi naukom, a još manje može da smeta nekom drugom. Mnogi naučnici su vernici i u tome nema ništa neobično. Ili nisam dobro razumeo tvoj komentar?
Mislim da niste razumeli citat, ali to vam ne smeta da svakim komentarom potvrdite njegovu istinitost.
Moguće da se ne razumemo, ali i dalje nismo dobili odgovor na jednostavno pitanje:
Evo ja verujem u Boga, neka mi neko objasni kako se to “bazira na ignorisanju očiglednih činjenica”? Šta to ja “ignorišem”? Astronomiju? Elektroniku? Fiziku? Hemiju? Neekulidske geometrije? Šredingerovu jednačinu? Opštu teoriju relativnosti? Plankovu konstantu? Avogadrov broj? Strukturu DNK?
Onaj ko veru pokušava da podupre dokazima u veri je strašno zalutao.
Odgovore na sva pitanja koja ste ovde naveli možete da pronađete u poznatim verskim spisima većine priznatih religija. Probajte da pronađite neko bolje tumačenje kontradikcija na bolji način od katoličkog “ne treba interpretirati bukvalno”. Zakasnili su sa tim nekoliko vekova. Možete da krenete od pravoslavlja i ignorisanja astronomskih činjenica vezanih za kalendar, ili od Zemlje koja je stara nekoliko hiljada godina.
Toliko od mene, uzaludna diskusija.
Očigledno da je uzaludna jer sam postavio jasno i konkretno pitanje, a prigovara mi se nešto što uopšte nisam rekao, niti mi pada na pamet… 🙁
Sve najbolje Milane
Nema potrebe polemisati oko ovih stvari.
Vera je vera i to je ono što NE napreduje i bazira se na nečemu što je proizvod mašte i sujeverija stare mnogo, mnogo…
Nauka je ono što napreduje i što može da objasni pojave onakve kakve jesu, bez maštanja i uplitanja boga.
Vera i nauka “ratuju” dugo, ali nauka preovlađuje polako ali sigurno.
I naravno svako može da veruje u šta želi u skladu sa svojim znanjem i shvatanjima.
@Predrag
Varaš se, ta dva nisu u sukobu i ne idu jedno bez drugog – nauka bez vere je osakaćena, a vera bez nauke je slepa. Svako ko se ozbiljno bavi naučnim radom shvata da mu je na samom početku potrebna vera.
“Neko ko je prožet univerzalnom uzročnom zakonitošću ne može se zadovoljiti idejom o biću koje se upliće u sled događaja – pretpostavivši, dakako, da hipotezu kauzaliteta uzima stvarno ozbiljno” – rekao je isti čovek koji je rekao i to što si citirao (Albert Ajnštajn)
Slažem se sa Ajnštajnom, takav stav o uređenosti Kosmosa je inače jedan od razloga zašto se savremena nauka razvila upravo u judeohrišćanskoj civilizaciji, a ne u nekim drugim kao što je na primer Islam (koji uči drugačije – da Allah stalno interveniše i upravlja događajima). Judeo-hrišćansko predanje o Stvaranju predstavlja temelj na kojem se razvila ideja da se svet pokorava prirodnim zakonima koji mogu da se istraže i razumeju. Stari Grci su, sa druge strane, imali drugačije shvatanje o “svetu ideja” gde se čitav svet mogao spoznati samo kroz “razmišljanje”. Zato su oni imali izuzetno razvijenu filosofiju, umetnost, sport i apstraktne nauke poput matematike, ali nisu uspeli da razviju tehnologiju. Čak i njihovo znanje biologije bilo je katastrofalno.
To je jedan lep primer kako filosofske ideje oblikuju čitavu istoriju, razvoj nauke itd. Prema tome, ne treba ih potcenjivati već se sa njima dobro upoznati i razumeti.
Ono drugo je inače rekao Maks Plank. 🙂
Vera i nauka ne moraju medjusobno da se iskljucuju. Npr. ako sam ja vernik tj. verujem u boga, ne moram da trazim objasnjenja u veri umesto u nauci.Niko meni nije rekao da moram da odbacim nauku da bi verovao u boga niti da trazim objasnjenja u veri i verskim spisima. Ne znam zasto je to tesko razumeti? P.S. Pazite kako lepite etikete i pokusajte malo manje da se sluzite predrasudama.
Samostalne kreacije vere, o kojima je ovde reč, koje ne nalaze mesto u priznatim religijama su neka druga tema. O takvom pristupu veri nema smisla diskutovati zbog toga što pristalica takve vere često nema jasno definisane stvaove i prilagođava ih svemu i u svakom trenutku.
Takav oblik verovanja najčešće nije pravo verovanje već sujeverje, potiče iz nečije “potrebe da veruje” i kao takvo je ok, za pojedinca.
Savremene nauke (astronomija, fizika, matematika) preživele su srednji vek upravo zahvaljujući arapskim narodima. Ogromna kočnica, čak i opadanje, u razvoju nauke, pre svega prirodnih, bilo je upravo hrišćanstvo.
Savremen islam je sasvim druga priča. U pogledu relacije religija-nauka ne zaostaju mnogo ni protestanti a ni pravoslavci. Vatikan je u tom pogledu otišao najdalje, marketing ili nešto drugo podložno je diskusiji. Potpuno prihvatanje teorije evolucije, kosmologije, ulaganja u neka fundamentalna istraživanja su daleko napredniji od onih u drugim religijama. Problem je što je većina tih “savremenih” ideja teško napušta zidine grada/države.
Ovo je samo delimično tačno. Mi smo do nekih naučnih saznanja došli preko islamskog sveta, ali su oni u tome više bili “posrednici”. Na primer “algebra” (arapska reč za granu matematike) je u stvari poreklom iz Kine i Indije, a Arapi su bili samo posrednici u prenosu tog znanja zbog svog geografskog položaja. Onda ono što danas zovemo “arapske cifre” je takođe poreklom iz Indije, a taj naziv je u stvari jedna istorijska nepravda prema velikom indijskom narodu koji je u nauci uvek bio veoma napredan.
Druga stvar jeste što se većina naučnih spisa iz stare Grčke spletom istorijskih okolnosti (islamska osvajanja od VII veka itd.) sačuvalo na arapskom jeziku, pa smo mi do njih došli odatle. Međutim, potpuno je pogrešno reći da je Islam (ili Arapi, kako hoćeš) “zaslužan” za očuvanje tog naučnog blaga. Oni su, pre svega, krivci za uništenje velike grčko-rimske civilizacije u Maloj Aziji i severnoj Africi koja je bila centar naučnih dešavanja u starom svetu. Da ironija bude veća, ako pogledaš koji su se to naučnici među Arapima zaista bavili naukom, tu je u stvari ogroman broj porobljenih hrišćana i jevreja. U svakom slučaju, što se nauke tiče islamski svet bio je pre svega posrednik između različitih civilizacija, a dao je zanemarljivo malo novih naučnih ideja.
I na kraju, da prokomentarišem tezu da je Hrišćanstvo bilo “kočnica” u razvoju nauke. Najveći svetski univerziteti, koje imamo i danas, nastali su u srednjem veku ne samo u okviru Hrišćanstva, već upravo u okviru Crkve (pre svega rimokatoličke). Većina naučnika tog doba bila je duboko religiozna, a neki su čak bili i sveštenici. Njutn, Lajbnic, Paskal i mnogi drugi su se veoma ozbiljno bavili teologijom. Međutim, u XIX veku pojavljuje se par uticajnih autora (npr. Andrew Dickson White) koji groteskno preuveličavaju “konflikt religije i nauke”. Tipičan primer je mit o “ravnoj Zemlji” po kome je Crkva navodno učila da je Zemlja “ravna ploča”. Istina je upravo suprotna – u to vreme ne samo da se znao oblik Zemlje, već je odavno bio dosta precizno poznat obim planete (izračunao još Eratosten u III veku pre Hrista). Pa onda imamo još dan danas mit o tome kako se Kolumbo “hrabro suprotstavio Crkvi” po tom pitanju… U realnosti, problem je bio u tome što je Kolumbo napravio početničku grešku u proračunu obima Zemlje i dobio duplo manju vrednost od prave. Zato je smatrao da može – neprekidnom plovidbom – da stigne brodom od Evrope do Indije, što u stvari nije bilo moguće. Srećom po njega i posadu, naleteo je na novi kontinent za koji se u to vreme nije znalo. U prevodu – imao je više sreće nego pameti.
I tako dalje, moglo bi se na ovu temu još puno toga reći, ali da ne preteramo. U svakom slučaju, lep razgovor.
Odogov na ovo zahteva ogroman komentar, pa da ne nastavljamo priču u tom pravcu. Pripremam tekst o astronomiji u srednjem veku, biće uskoro gotov pa možemo tada da nastavimo diskusiju.
Super, nestrpljivo očekujem novi tekst. Eto dobio si još jednog čitaoca, ako sam zaboravio da pomenem – blog ti je odličan!
Hvala & dobrodošao 🙂
Siguran sam da postoji neraskidiva veza Mikro i Makro kosmosa jer se sve svodi na to da je sve na
temeljima kombinovanja sitnih čestica materije i energije poput atoma, fotona, bozona i kozna još kakvih delova pomenutih elemenata.
Odvajkada kroz istoriju i razvoj čovečenstva je težnja da se spozna istina stalno postavljajući
pitanje otkuda se mi stvorismo i ko je zaslužan za naše bitisanje.
I da li će da se dogodi to da čovek konačno dođe do odgovora i to sve po prirodi ljudske radoznalosti.
Onog trenutka kada se nasluti istina, mada mislim da je do istine dug put, desiće se nešto što će se po prirodi
čoveka i njegove misli odraziti na njegovo urušavanje, možda je to deo nekakvog ciklusa koji se odvija
daleko od ljudskog shvatanja.