Carl Sagan

Mesto ovog izuzetnog čoveka je u obaveznoj lektiri, ja sam prošao konvencionalno obrazovanje ne saznavši za njega i to je najveći propust u obrazovanju za koji znam.Nedavno sam skinuo kompletan tv serijal Kosmos i pročitao par njegovih knjiga, potpuno sam fasciniran njegovim delom. Možda vreme za njegove ideje tek dolazi…

Sagan je zaista bio izuzetan čovek, odrastao sam čitajući “Kosmos”.

Međutim, imam utisak da se ovde sasvim pogrešno razume pojam “vera”. Tamo “gore” su zvezde i ostala nebeska tela kao što su ovde “dole” ljudi koji traže smisao svog postojanja. Niti nam astonomija nešto govori o smislu naših života, niti naš život nešto posebno utiče na “ravnotežu među zvezdama” kako reče pesnik.

Vera uopšte ne traži naturalistički “dokaz” za postojanje Boga (paradoks!), niti mi takav dokaz možemo naći “gore” među zvezdama, niti “dole” među elementarnim česticama. Vera jeste pobuna uma protiv entropije kojom je porobljen. Pobuna jednog beskonačnog bića protiv okova prostora i vremena, protiv ograničenosti. Uverenje da postoji izlaz iz ove četiri dimenzije u koje smo zatvoreni. I svaki naučnik koji se dobro zamisli nad Univerzumom mora da ima barem poštovanje prema tako plemenitoj ideji, ako već ne može da prihvati činjenicu da mi drugog izbora nemamo nego da verujemo.

Pozdrav od bivšeg Nišlije

Onda verovatno nisam uspeo da dobro objasnim ili nisi pažljivo pročitao. Citat je sam sebi kontradiktoran – šta to znači “vernika ne možeš da ubediš ni u šta”? Ako se to odnosi na naučne teorije, nema nikakve potrebe vernika “ubeđivati”. Zna se kako nauka funkcioniše i to nema nikakve veze sa verom. Ako se odnosi na veru, ne vidim šta naučnik tu ima da “uverava” nekoga. Osim ako nije ujedno i sveštenik. 🙂

Ok. Hajde da vidimo ovako – ja verujem u Boga. Koje to “činjenice” pri tom ignorišem?

Suština jeste u tome da se postojanje Boga ne može niti dokazati niti opovrgnuti naučnim činjenicama, jer naučne činjenice su po definiciji “naturalističke”, a Bog je po definiciji “izvan stvorenog sveta”. Prema tome, ne može se naturalistički (tj. na osnovu prirodnih zakona) dokazivati tvrđenje o nekome ili nečemu što je izvan same prirode.

Carl Sagan je upravo u knjizi Cosmos naveo fenomenalnu ilustraciju – “Flatland”, evo i sjajnog snimka na kome to objašnjava: http://www.youtube.com/watch?v=Y9KT4M7kiSw

Pa ni biologu nije potreban teleskop. Sve može da objasni bez teleskopa, a uz pomoć mikroskopa mnogo tačnije i bolje. Međutim, astronom ima malo drugačiji stav. Za biologa “sve” može da se objasni bez teleskopa, ali to zavisi od definicije pojma “sve” – za njega je “sve” = živi svet koji istražuje, a zanemaruje planete, zvezde, galaksije itd. Tako i ti pod “sve” podrazumevaš naučna istraživanja, a zanemaruješ druga važna pitanja koja ljudi postavljaju koja nisu naučne prirode. Nikada nauka, po svojoj prirodi, neće čoveku dati odgovor na sva pitanja isto kao što ni riba nikada neće u moru naći odgovor na pitanja o svetu na kopnu.

Zaista ne razumem koje to “činjenice” vernik ignoriše. Zar postoje naučne činjenice koje govore u prilog ili protiv filosofskih stavova?

Osim toga, možeš li da malo bolje objasniš ovaj komentar:

Milan Milošević :
Ko želi neka veruje u šta god hoće, ali neka pusti druge da razmišljaju, mere, eksperimentišu i dokazuju.

Kakve veze ima vera sa “merenjem, eksperimentisanjem i dokazivanjem”? Vera čoveku uopšte ne smeta da se bavi naukom, a još manje može da smeta nekom drugom. Mnogi naučnici su vernici i u tome nema ništa neobično. Ili nisam dobro razumeo tvoj komentar?

Moguće da se ne razumemo, ali i dalje nismo dobili odgovor na jednostavno pitanje:

Milan Milošević :
Verovanje se često bazira na ignorisanju, nekad i očiglednih, činjenica.

Evo ja verujem u Boga, neka mi neko objasni kako se to “bazira na ignorisanju očiglednih činjenica”? Šta to ja “ignorišem”? Astronomiju? Elektroniku? Fiziku? Hemiju? Neekulidske geometrije? Šredingerovu jednačinu? Opštu teoriju relativnosti? Plankovu konstantu? Avogadrov broj? Strukturu DNK?

Očigledno da je uzaludna jer sam postavio jasno i konkretno pitanje, a prigovara mi se nešto što uopšte nisam rekao, niti mi pada na pamet… 🙁

Sve najbolje Milane

@Predrag

Varaš se, ta dva nisu u sukobu i ne idu jedno bez drugog – nauka bez vere je osakaćena, a vera bez nauke je slepa. Svako ko se ozbiljno bavi naučnim radom shvata da mu je na samom početku potrebna vera.

Slažem se sa Ajnštajnom, takav stav o uređenosti Kosmosa je inače jedan od razloga zašto se savremena nauka razvila upravo u judeohrišćanskoj civilizaciji, a ne u nekim drugim kao što je na primer Islam (koji uči drugačije – da Allah stalno interveniše i upravlja događajima). Judeo-hrišćansko predanje o Stvaranju predstavlja temelj na kojem se razvila ideja da se svet pokorava prirodnim zakonima koji mogu da se istraže i razumeju. Stari Grci su, sa druge strane, imali drugačije shvatanje o “svetu ideja” gde se čitav svet mogao spoznati samo kroz “razmišljanje”. Zato su oni imali izuzetno razvijenu filosofiju, umetnost, sport i apstraktne nauke poput matematike, ali nisu uspeli da razviju tehnologiju. Čak i njihovo znanje biologije bilo je katastrofalno.

To je jedan lep primer kako filosofske ideje oblikuju čitavu istoriju, razvoj nauke itd. Prema tome, ne treba ih potcenjivati već se sa njima dobro upoznati i razumeti.

Vera i nauka ne moraju medjusobno da se iskljucuju. Npr. ako sam ja vernik tj. verujem u boga, ne moram da trazim objasnjenja u veri umesto u nauci.Niko meni nije rekao da moram da odbacim nauku da bi verovao u boga niti da trazim objasnjenja u veri i verskim spisima. Ne znam zasto je to tesko razumeti? P.S. Pazite kako lepite etikete i pokusajte malo manje da se sluzite predrasudama.