Religija i filozofija

Nakon doba Kerale koje je trajalo do otprilike 1600. godine , nastaje zastoj jer tada počinje doba kolonijalizma koje će u Indiji u narednim vekovima izazvati mnogo veću borbu za slobodu i nezavisnost nego za nauku…..

Ipak i ono što su otkrili u nauci milenijumima pre toga je zadivljujuće, i stavlja ih u red najnaprednijih civilizacija , i u toj oblasti. Glavna obeležija svakog perioda u njihovoj opštoj ( a i naučnoj) , istoriji je religija toga doba. U početku su to bile Vede čija su učenja obeležena prinšenjem žrtava i obavljanjem rituala , kako dnevnih tako i godišnjih. Oni su imali za cilj uspostavljanje veze izmeđe čoveka i kosmičkog reda , jer je jedna od glavnih ideja i verovanja podređivanje kosmosa ljudskoj manipulaciji kroz ove rituale ali i moralne vrline odnosno ponašanje prema kosmičkm zakonima. Od 800-200 g.p.n.e nastaje doba velikih socijalnih i ekonomskih reformi , u kojima gradovi postaju kraljevstva , padolazi do razmene materijalnih i intelektualnih dobara.

Relgiija ovog novog vremena sadržana je u poslednjem delu Veda koje se naziva Upanišada čiji pogledi na svet oblikuju sve naredne religijske i filozovske misli. Tri osnovne ideje ovog teksta su da čovek nema jedan već više života , odnosno da nakon svake smrti sledi ponovno rođenje (reinkarnacija) na ovom ili bilo kom drugom svetu (samsara). Dalje postoji Karma koja se odnosi na to da svaki naš postupak dobar ili loš proizvodi neku energiju koja utiše na to kakav će biti naš sledeći život.

Treća ideja ili centralni problem je oslobađanje od života koji je uzrokovan radom karme… (maksa) . U ovom periodu se takođe i „smanjuje“ , broj bogova , odnosno umesto dotadačnjih 3 306 , postavlja se jedan (ili jedan i po 🙂 bog Brahma, koji postoji u svakom čoveku (atman). Spoznavanje brahme u sebi predstavlja u stvari krajnje oslobađanje iz sveta iseljavanja. Vremenom su sveštenci ove religije došli do stanja svesti za koje su tvrdili da je jednako Brami. To je nazvano i četvrto stanje svesti za koje su pričali da je van bilo kog ljudskog iskustva i zamisli.Nakon doba Upanišada došlo je propovedanje Bude , mladog plemića koji se odrekao bogatstva u potrazi za sopstvenim oslobađanjem. On ne priznaje atman , već tvdi da se sve svodi na oslobađanje od želja i stanje najvišeg pročišćenja nirvana.

Nakon postanja budizma , pa čak i za vreme Budinog života počinje da se razvija logika odnosno kritičko mišljenje. Iako i dalje opterećeni oslobadjanjem (maksa) od patnje na svetu oni smatraju da je pravilni pogled na svet neophodna komonenta postizanja maksa što je zahtevalo kritiku i analitičku filozofiju. Još se u Upanišadama koje nemaju mnogo mnogo argumenata podržava razvijanje filozofskih ideja, pa se otad razvijaju debate koje su bile vrlo popularne i nekad se odvijale i pred puno publike i nudile velike nagrade Za vreme budizma se ovo nastavlja pa se primećuje da je Buda svoje propovedi vršio u formi dijaloga koji se kasnije prepričavao i prenosio dalje. Za Budu znanje je veza između subjekta i objekta, što je imalo uticaja na kasnije filozofe koji u svojim radovima prvo pišu svrhu (prayojana), i u tim radovima se vidi da postoji prava sumnja o temi koja se razmatra. Nakon Budine smrti do I i II veka debate se toliko razvijaju da sveštenici razvijaju i uče tehnike za pobeđivanje u debatama, jer pobednici debata dobijaju moć i poštovanje.Osim debata u kojima je svrha samo pobediti protivnika postoje i one u kojima diskutuju dva prijatelja koje imaju za cilj uspostavljanje pravilnog pogleda na svet. Razvijaju se i „formule“ za pobeđivanje protivnika a samim tim i logika koja je jako slična sa onom Aristotelovom što kod nekih analitičara dodatno potkrepljuje napade o eurocentrizmu u Indjskoj kulturi ali za to bar u ovom slučaju nema nikakvih dokaza.Matematika i logika su praktične nauke i uvek je„ istina je istina, a glupost je glupost, bez obzira gde i kada je ko nešto rekao“.

* * * K R A J * * *