Од злих духова до науке

Европа још није имала прилику да се усхићује митом о Дедалу и Икару, браћа Монголфијер још нису били рођени, градић Дејтон – родно место браће Рајт – још се нису појасвили на свету, а на небу- над Азијом, извијали су се у ваздушној струји, лебдели су у дане празника, грмели су ваздушни змајеви. Уосталом, ови летећи апарати из давнина примењивали су се у чисто практичним циљевима. Многе светковине са змајевима организоване су наводно, да би привлачили пажњу духова на молбе вернике који су им се молили.

Бајке многих земаља препуне су прича у којима су се јунаци борили савлађујући летеће немани (слика 1).

Змајеви су прављени у виду фантастичних бића. Облици змајева су зависили од маште и умешности умнетника – градитеља који их је правио. На змајевима су уграђивали звиждаљке, посебне направе – инструменте сличним харфама које су тужно јечале. У ноћним летовима, на змајевима су постављали упаљене свеће, како би још боље скретали пажњу духова.

Из старог записа постоји податак да је у време пуног месеца, у новембру, камбоџански краљ и његови мандарини, обавезно су пуштали змајеве (слика 2- цртеж 1.) све до поноћи. Те летелице необичних облика биле су велике и до 3-4 метра. У исто време, испод њих су се молили будистички свештеници. Током времена, те светковине су изгубиле верски смисао, па су данас то само игре, али су свештеници и даље по традицији пуштали своје змајеве изнад пагода.

Првих петнаест дана нове године у Кореји су некада на змајевима исписивана имена новорођене деце да би се сачувала од злих духова.

Из књиге Ваздушни змајеви, биће наставлјено