Врсте змајева – војни змајеви

Понајпре су змајеви коришћени у војне сврхе. На основу старих записа се зна да је још 206 године пре наше ере у Кини, генерал Ман Син помоћу змајева одредио место и дубину тунела кроз који је требало изићи из опкољеног града.

Када је требало измерити растојање до опседнутог непријатељског утврђења, изнад њега су пуштали змај и по дужини канапа којим је змај био везан, израчунавали су удаљеност.

У рукописима с почетка 17-тог века записано је, да је 907.г. при опсади Константинопоља (Цариграда) кнез Олег “направио коње и људе од папира са оружјем и позлатом и пустио их у ваздух над градом. Видевши ово браниоци су предали русима све запоседнуте градове”. Тај документ потврђује прво коришћење ваздушних змајева у војне сврхе, у новој ери.

Slika 2

У Сијаму (1689), краљ Аитија је ослободио свој град -престоницу пуштајући експлозив са змајева који су летели изнад града.

У великој британији 1894. године Роберт Баден Пауел је заменио гломазни балон за извиђање летећим змајем. Његов први змај за осматрање био је дуг 11 метара. Њиме се управљало помоћу два ужета. Корпа је стабилиозана у току лета, опет помоћу ужади, па је осматрач имао добре услове за извиђање. Следеће године је унапредио конструкцију- повећао је сигурност лета, спајајући више мањих змајева у једну целовиту конструкцију (слика2 – цртеж 2). Американац Вајс (Њисе) је пак, направио 1897. године змај са две челије од по четири змаја везаних заједно. Испод змаја била је постављена корпа за осматрача, која је усмеравана помоћу чекрка (слика 2- цртеж 3).

Француска армија је пре Првог светског рата имала секцију летећих змајева. Године 1856 огромна направа са крилима размаха 15 метара, подигла је у ваздух француског морнара Ле-Бри, који је достигао висину неких 100 метара.

У “змају – наутици” класични проналазач по правилу је постао аустралијски инжењер Лауренс Хардгрејв. Његов змај – чврст и отпоран, могао је издржати велика оптерећења. Управо су тај концепт усвојили у наоружање “змајолетачи”.

Октобра 1909 године француски артиљерац Мадио извео је интересантан експеримен. Неколико Змајева типа Хардгрејва је повезао и подигао на заједничком металном ужету. Дуж ужета под деловањем јаког ветра подиже се друга комбинација змајева која је опремљена посебном корпом. Аеронаут, који је удобно смештен у ову корпу, могао је уз помоћ посебне кочнице да се зауставља на потребну висину. Само годину дана касније капетан француске армије Сакконен са групом својих другова официра користио је цео систем до тада већ усавршене Хардгрејеве змајеве и попео се на висину од око 200 метара.

Слика 3.

Велику активност на пољу истраживања примене змајева у војне сврхе исказали су енглески, немачки и руски војни стручњаци. Њих је интересовала могучност примене тих летелица за ваздушна извиђања, корекцију артиљеријске ватре. У поређењу са балонима, корпе на змајевима па и сами змајеви су мање уочљиви.

Успешно су се применили змајеви и над морем. Године 1903 руски официр Шрајбер летео је на змају кога је вукао брод. Неколико година касније, у току светског рата, ваздушни змајеви су помагали немачким подморничарима да избегну откривање од стране непријатељских авиона. По захтеву морнарице једна од војних, ваздухопловних фабрика саградила је огроман ваздушни змај. Подморница би вукла изнад воде змај-летелицу. Извиђач у корпи, која је обешена испод змаја, има могућност да издалека уочи опасност, и да ослободивши кочницу, веома се брзо спусти дуж ужета са висине од 100 метара, право на палубу, змај се одбацивао, а подморница би заронила под воду. Касније би покупили конструкцију змаја (слика3 – цртеж 4).

Године 1909 на крстарици “Поручник Илин” извршили су успешан оглед подигавши извиђача на висину до 300 неких метара уз помоћ низа ваздушних змајева типа “Хардгрејв”.

Годину дана касније енглески авијатичар Самјуел Коди препливао је канал Ламанш у чамцу који је вукао ваздушни змај.

Из књиге Ваздушни змајеви, биће наставлјено