Змајеви и наука

Slika 6

Године 1749. змај је почео да служи науци: енглез Вилсон подигао је на њему термометар и измерио температуру на висини гомиластих облака, брзо је спустиуо термометар на земљу, уз помоћ направе “ваздушни поштар.”.

Александар Бел је у току својих екесперимената остварио вишећелијске змајеве. Саградио је један велики модел са преко 3600 ћелија, кој је врло стабилно летео и могао да подигне човека. Александар Бел је много познатији као проналазач телефона, али је он дсалеко више дао на пољу експериментисања и градње ваздушних змајева, што је на жалост, много мање познато.

Од обичног змаја, змај – играчка, дошли смо до тога да му дугујемо још један научни проналазак. Чувени проналазак Бенџамина Франклина 1752. године, састојао се у томе, што је он пустио у олујно небо змај са металним врхом, док је сам змај био везан за земљу помоћу канапа од конопље. Како је падала киша,канап је био наквашен, па је спровео природни електрицитет, осипајући се варницама. Научник је тада схватио и замислио принцип громобрана, ма да је и сам могао да настрада од струјног удара, али случај је хтео другачије (слика 6).

Судија Ромас из Нерака (1752) помоћу змаја је испитивао електрицитет у облацима. Међутим, у томе га је претекао Франклин. Касније су и други научници употребљавали змајеве у испитивању односно мерењу ваздушног притиска, температуре, влажности и брзине ветра. Колико је познато први лет таквог комплетног метеоролошког змаја изведен је 1877. Године и то изнад Ла Манша.

Slika 7

За време Антарктичке експедиције примењивани су змајеви за испитивање доњих слојева атмосфере.

Змај и енергетика, то је свакако новина о којој многи изтраживачи размишљају. Електрична енергија снеба може се добити посредством посебне конструкције змаја у облику крила. Све електране, па и ветроелектране размештене су на тлу-на земљи. А амерички проналазач Д.Шепард убеђен је, да је време освајања нижих слојева атмосфере. Ствар је у томе, што на висинама реда 5-8 км дувају ветрови са постојаном брзином. А кад је ту ветар, значи, може се окретати ветрено коло а преко њега и струјни генератор, који би стварао електричну струју. Проблем је само у томе како генератор избацити на такву висину? Градња куле је скупо и дуго траје и веома је сложена таква градња. Шепард је решио да искористи… ваздушни змај. На крају, за енергетичаре он би требао бити гигантских размера, јер треба да понесе конструкцију чија је маса неколико стотина килограма. Како је проналазач претставио небеску ветроелектрану, види се на слици 7. Испод крила змаја постављени су генератори са хоризонталном осовином и роторима које покреће ваздушна струја. Настала на тај начин електрична струја предаје се на земљу дуж проводника, који је саставни део ужета које држи змај.