- Zvezda je rođena
- Pocetak kraja
- Zivot posle smrti
- Nestanak masivnih zvezda
- Nove i supernove
- Konacna sudbina
- Supernove u nasem susedstvu
- SN1006
- SN1054 – Maglina Rak
- Supernova SN1987a
- Nastanak hemijskih elemenata
- Rasprostranjenost elemenata
- Sagorevanje vodonika i helijuma
- Sagorevanje ugljenika
- Neke komplikacije
- Nastanak elemenata iza gvozdja
- Najtezi elementi
- Postoje li dokazi?
- Da li je ovo kraj?
- Literatura
Proces nukleosinteze počinje u tzv. proton-protonskom ciklusu. Ovaj lanac fuzionih reakcija odigrava se u jezgrima svih zvezda koje se nalaze u mirnom stadijumu svog evolutivnog razvoja. Takva zvezda je i naše Sunce, i upravo ovaj niz reakcija odgovoran je za nastanak energije koja je omogućila nastanak i opstanak života na našoj planeti. Osnova proton-protonskog ciklusa je da se na dovoljno visokoj temperaturi, oko 107K, odigrava lanac nuklearnih reakcija u kojima reaguje četiri jezgra vodonika i nastaje jedno jezgro helijuma uz oslobađanje neutrina i energije:
Nastali pozitroni gotovo trenutno reaguju sa slobodnim elektronima i u procesu anihilacije pretvaraju se u energiju gama-zraka. Neutrini odlaze odnoseći izvesnu količinu energije i oni ne igraju važnu ulogu u lancu nukleosinteze. Ispravnost proton-protonskog ciklusa potvrđena je i eksperimentalno, u laboratorijskim uslovima.
Helijum koji nastaje gomila se u jezgru zvezde. Količina vodonika i učestalost fuzionih reakcija se smanjuje. Jezgro počinje da se sažima i još više zagreva. Kada temperatura dostigne 108K jezgra helijuma počinju da se sudaraju (njihova energija je veća od energije odbojnih elektrostatičkih sila) i počinje proces fuzionih reakcija koji se naziva tri-alfa proces: