- Diferencijalne jednacine prvog reda
- Obične diferencijalne jednačine drugog reda
- Diferencijalne jednačine (PDF & TeX)
Kratak pregled metoda resavanja najpoznatijih tipova obicnih diferencijalnih jednacina prvog reda
1.1 Razdvojene promenljive
U opštem slučaju:
1.2 Homogena diferencijalna jednačina
Smenom: polazna jednačina postaje:
tj. diferencijalna jednačina oblika
Primedba: diferencijalna jednačina oblika:
gde je a, b, c, A, B, C = const, može se svesti na jednačinu oblika . Moguća su dva slučaja:
1o) Ako je smenom: jednačina postaje:
Sistem jednačina:
ima rešenje po a i bpa jednačina postaje:
a to je jednačina oblika .
20) Neka je , tj. gde je k konstanta. Smenom , gde je u nova nepoznata f-ja promenljive x. Jednačina postaje:
odnosno jednačina oblika .
1.3 Linearna diferencijalna jednačina
Ako je jednačina se naziva homogena linearna diferencijalna jednačina.
1o) Homogena jednačina:
za postaje:
tj. jednačina oblika čije je rešenje:
Može se uzeti kao rešenje jednačine .
2o) Da bi rešili pretpostavimo :
ako se jn-e i zamene u dobija se:
odnosno:
pa je opšte rešenje jednačine :
U eksplicitnom obliku opšte rešenje jednačine dato je kao:
tj. rešenje je izraženo kao linearna funkcija integracione konstante.
1.4 Bernulijeva jednačina
Gde je , za jednačina postaje linearna.
Uvođenjem smene , gde je z nova nepoznata f-ja a k konstanta, jednačina postaje:
Konstantu k treba izabrati tako da je:
Posle ove smene jednačina glasi:
a to je linearna jednačina. Opšte rešenje ove jednačine ima oblik:
Prema tome, opšte rešenje Bernulijeve jednačine može se izraziti u eksplicitnom obliku:
1.5 Rikartijeva jednačina
Za jednačina postaje Bernulijeva jednačina , odnosno linearna jednačina . U opštem slučaju jednačina se ne može rešiti.
Ako je poznato jedno partikularno rešenje može se dobiti i opšte rešenje jednačine .
Smenom , gde je y1(x) jedno partikularno rešenje a z nova nepoznata funkcija jednačina postaje:
a to je linearna jednačina. Opšte rešenje ove jednačine ima oblik:
Prema tome opšte rešenje Rikartijeve jednačine ima oblik:
gde je C proizvoljna konstanta a F, G, H i K određene funkcije.
1.6 Klerova jednačina
Smenom jednačina postaje:
odakle se, nakon diferenciranja po x, dobija:
10) Ako je pa na osnovu jednačine opšte rešenje jednačine ima oblik:
2o) Ako je eliminacijom p iz jednačina dobija se singularno rešenje jednačine koje nije izraženo u opštem rešenju.
1.7 Lagranževa jednačina
Ova jednačina se rešava slično kao i Klerova. Posle smene jednačina dobija oblik:
odakle se, nakon diferenciranja, dobija:
Ako je jednačina je Klerova, pretpostavimo onda da je tada jednačina postaje:
a to je linearna jednačina. Jednačina ima rešenje oblika
pa je opšte rešenje Lagranževe jednačine u parametarskom obliku:
1.8 Jednačina prvog reda drugog stepena
Ako se jednačina može napisati u obliku:
tada se rešavanje jednačine svodi na rešavanje dve jednačine prvog stepena:
Opšta rešenja ovih jednačina su pa je opšte rešenje jednačine :
gde je C proizvoljna konstanta.
1.9 Totalni diferencijal
gde funkcije P i Q imaju neprekidne parcijalne izvode po x i z. Ako postoji funkcija u(x,y) takva da važi:
tada se jednačina naziva jednačina sa totalnim diferencijalom, ili egzaktna diferencijalna jednačina..
Opšte rešenje egzaktne diferencijalne jednačine određeno je relacijom:
gde je C proizvoljna konstanta.
Da bi se odredila funkcija u, za koju važi , treba poći od jednakosti:
odakle se, upoređivanjem sa dobija:
odnosno:
Ovi mešoviti izvodi su po pretpostavci neprekidni pa su i jednaki, pa je, prema tome, potreban uslov da jednačina bude sa totalnim diferencijalom.
Ako je ovaj uslov ispunjen iz prve jednačine u dobija se:
gde je f(y) neprekidna funkcija. Diferenciranjem izraza dobija se:
Druga jednačina u i jednačina daju:
gde je K proizvoljna konstanta.
Konačno se dobija:
pa je opšte rešenje jednačine dato sa:
gde je C proizvoljna konstanta.
zastrasujuce 😀 ja sam samo mala pravnica u svetu opasnih fizicara 😉
Hehehe, pa nije toliko strasno 🙂 Bar ne kao ti vasi zakoni i crne rupe u njima 😀
sve je stvar ukusa, a ukusi se razlikuju 😀
vrlo dobro!
zasto nema Lagranzova jed druge vrste….shmrc
Zato sto je to jednacina drugog reda. U planu je da napisem nesto i o nekim najpoznatijim j-nama drugog reda, kao i specijalnim funkcijama ali… sve je jos samo na papirima…
ajde molim te maskiraj se i izadji na ispit umesto mene 🙂
gore si na pisao u homogenim jednachinama
"jednachina postaje
(pa slika)
odnosno jednachina oblika"
jel to to ili si izostavio tekst posle ovog "oblika"
Treba da stoji oznaka jednačine, ali nestalo je u konverziji.
Rečenica treba da glasi:
odnosno jednačina oblika y'(x) = f(x).
Pozdrav Milane,
da li si razmisljao da neke svoje clanke (npr ovo o dif. jednacinama) publikujes na http://sr.wikipedia.org ?
Mislim da bi tvoji clanci bili pravo osvezenje!
Da, razmišljao sam više puta o tome ali nekako uvek na tome i ostane. Ima dosta posla oko ubacivanja članaka, tako da… možda jednog dana 🙂
zasto je resenje j-ne sa totalnim dif. dato u tom obliku
mozes li da analiziras to resenje
Ne razumem pitanje?
@Milan Milošević
Mozes li to resenje da uporedis sa resenjem Rikatijeve j-ne .Kod Rikatijeve ako imamo dva partikularna resenja sve vreme radimo sa y kao da je poznato i tek na kraju ga izvucemo ispred i tu je opste resenje dato u f-ji x i C sto opste resenje i jeste u opstem obliku- f-ja od x i C. Jel bi mozda trebalo da se kaze da je kod totalnog dif. opste resenje u f-ji od x i C jer y koje figurise u opstem resenju je takodje f-ja od x i C?
Da nemas mozda gresku u opstem resenju nehomogene linearne diferencijalne jednacine? Jedan znak – ti je visak u zagradi… Proveri na http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/II%20semestar/…/M2_RO_DJ.pdf
Pozzz