Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Mira – prva, prava zvezda repatica

 mira-sm.jpg

Pre nekoliko dana astronomi su snimili ovu fotografiju, i bili su prilično iznenađeni. Na prvi pogled, fotografija nije ništa posebno. Lako je pomisliti da je reč o još jednoj fotografiji neke komete. Svima je poznato da su komete u narodu poznate kao zvezde repatice, ali svi koji se bave astronomijom znaju da zvezde repatice nisu stvarno zvezde jer ne postoje zvezde koje imaju rep. Ali, ova slika je to malo promenila – ovo je prvi snimak jedne repate zvezde.
Fotografija je snimljena na teleskopu GALEX (Galaxy Evolution Explorer). Bilo je to veliko iznenađenje, naročito zbog toga što je ova repata zvezda jedna mnogo poznata zvezda, Mira.

Ova zevzda privlači pažnju astronoma već oko 400 godina, zanimljiva je i za profesionalne i amaterske astronome ali sve do 15. avgusta 2007. niko niko nije znao da ova zvezda ima rep. Rep se tolike godine uspešno sakrivao, potpuno nevidljiv za ljudsko oko ali vrlo sjajajn u UV delu spektra. GALEX je posmatranja vršio upravo u toj UV oblasti elektromagnetnog zračenja i tako otkrio ovu viševekovnu tajnu ove, nekima sigurno omiljene zvezde.

Mira je zevzda koja je nekada, pre oko milijardu godina, bila slična našem Suncu. Zbog približno istih masa (Mira je nešto masivnija) ove dve zvezde imaju i istu sudbinu, ali Mira je i nešto starija. Ova sličnost sa našim Suncem glavni je razlog ogromnog interesovanja za ovu zvezdu. Nekada sasvim obična i mirna zvezda, Mira je ušla u jednu od poslednjih života. Ona je sada crveni džin. Posle mirnog perioda nastupila je faza burnih promena. Mira stalno menja sjaj, nekada je lako uožljiva golim okom, nekada nestane sa neba. Ove promene izazvane su ratom između fuzije koja još uvek zvezdu odžava u đivotu i gravitacije koja polako dobija rat. Tokom ove neprestane borbe fuzije i gravitacije ogromna količina zvezdanog materija sa površine leti u okolni međuzvezdani prostor.

mira1.jpg

Mira je zanimljiva zvezda zbog još jedne osobine. Sve zvezde putuju oko centra naše galaksije, putuje i Mira, ali većom brzinom od ostalih zvezda. Ta brzina kojom se ona kreće kroz međuzvezdani prostor iznosi oko 130 km/s.

Crveni džin, velika količina izbačenog materijala i velika brzina doveli su do toga da Miri poraste rep. Dužina repa iznosi 13 svetlosnih godina, i njegovo stvaranje počelo je pre 30.000 hiljada godina. Tada se Mira nalazila na samom početku repa (skroz levo na fotografiji) i putovala je, i putovala. Prelazila je ogromno rastojanje, a iza sebe ostvaljala sagoreli zvezdani materijal. Taj materijal formirao je ovaj sjajni rep. Gas koji je izbačen sa zvezde sudara se sa česticama međuzevzdanog prostora i pri tome emituje UV zračenje koje je GALEX zabeležio.

Skroz desno, ispred zvezde uočljiv je jedan mali luk. Taj luk oslikava udarni talas koji se stvara ispred zvezde. Ovaj proces identičan je onom koji nastaje prilikom probijanja zvučnog zida ili ispaljivanja metka – ispred objekta koji putuje brže od zvuka nastaje udarni talas, a iza nešto što liči na rep. Na sledećoj fotografiji prikazan je snimak metka, na kome je isto lepo uočljiva oblast udarnog talasa.

f-bullet-shock-sm.jpg

Mira će ovako nastaviti da putuje kroz međuzvezdani prostor. Tamo gde prođe sejaće sagoreli materijal. Materijal koji je bogat teškim elementima, kao što su helijum, kiseonik, ugljenik, itd. Putovaće ona tako verovatno još stotinama hiljada godina, a onda će od zvezde nastati planetarna maglina dok će u njenom centru ostati samo užareni beli patuljak. Izbačeni materijal nastaviće da luta međuzvezdanim prostorom, cekaće svoj trenutak. Trenutak kada će od oblaka početi stvaranje neke nove zvezde.

Ništa se u svemiru ne baca, sve se reciklira. Možda već sada, dok gledate ovu repatu zvezdu neki delići tog repa počinju da formiraju male grudvice od kojih će jednog dana, za mar milijardi godina, nastati neka nova zvezda.

Vise o ovome mozete naci na zvanicnom sajtu GALEX-a: http://www.galex.caltech.edu/MEDIA/2007-04/

Zanimljiva animacija nalazi se ovde:  http://www.nasa.gov/mission_pages/galex/20070815/v.html

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.