Letenka je najveći događaj za astronome amatere u Srbiji tokom cele godine. Tada se na jednom mestu okupi veliki broj ljubitelja astronomije i tamnog neba. Ove godine to je bio 10. skup po redu. Letenka je zaista potvrdila svoj epitet najvećeg skupa astronoma u Srbiji (barem po meni). U daljem tekstu videćete zašto.
Program je bio dobar. Održan je veliki broj predavanja. Ukratko ću reći nešto o, po meni, najzanimljivijim predavanjima.
Seriju predavanja otvorila je dr Tijana Prodanović, po mom mišljenju jedna od najboljih predavača koje sam ikada slušao (što i potvrđuje njena pobeda na takmičenju Laboratorije slavnih 2008. godine). Ona je pričala o spektrima i spektroskopiji. Ukratko rečeno ona nam je u njenom predavanju ispirčala kako su astrofizičari došli do znanja o svemiru koje imaju danas. Sa sobom je donela i nekoliko primeraka svoje najnovije knjige „Uvod u spektroskopiju za astronome“ koju su posetioci kampa mogli da kupe sa potpisom autorke.
Predavanje Milije Jovičića o spiralama je bilo jako interesantno. Svojim izlaganjem je slušaocima pokazao gde se sve spirale pojavljuju u prirodi, ali i kako su ih naučnici razumeli i kako one nama pomažu u daljem razumevanju sveta oko nas, pa i samog svemira (na primer spiralne galaksije).
Dr Dušan Mrđa nam je pokazao kako primenom osnovne fizike možemo zadovoljiti našu radoznalost i da damo odgovor na pitanja tipa „Šta ako…?“. Na primer šta bi se desilo ako se Zemlja malo pomeri od Sunca i kako bi to uticalo na letnji raspust učenika ili šta ako se promeni masa naše planete ili ako se Zemlja, Uran i (nesrećni) Pluton zaustave i padnu na Sunce.
Aleksandar Zorkić nam je prikazao zaista divne fotografije naše planete. To su prostranstva naše planete koja se mogu slobodno nazvati rajem na zemlji, ali ima i onih za koja bi smo rekli da su nemoguća za život, ali ipak jesu. Tu su bile i slike iz svemira, pre svega satelita najvećih planeta našeg Solarnog sistema. Zapravo priča se odnosila na skoro sve (što je bio i naziv predavanja).
Uroš Banješević je u večeri trećeg dana kampa održao zanimljivo predavanje o raznim načinima na koji su astronomi tokom istorije postojanja čovečanstva bili kažnjavani. Počevši od Persijskog „meda i mleka u čamcu“, Grčkog kotla u obliku Bika, Sokratovog otrova, Majinih masovnih ljudkih žrtvovanja, giljotine u Francuskoj, pa do modernih vremena i nestanka smrtnih kazni.
Srđan Prenjivrag nas je bliže upoznao sa budućim misijama koje se spremaju za put u svemir, a koje će organizovati zajedničkim snagama NASA i ESA, kao i postojećim misijama na Marsu i Veneri.
Članovi astronomske udruge „Anonimus“ iz Hrvatske održali su predavanje na temu supernovih. Naime oni se bave otkrivanjem supernovih i do kampa su otkrili tri supernove. Na kampu su otkrili svoju četvrtu po redu super novu i za to sve čestitke. Predavanje je bilo veoma interesantno.
Predavanje koje je na mene ostavilo poseban utisak držali su gosti iz Slovačke. Oni su nam objasnili kako možemo da snimamo asteroide, komete i meteore koristeći se ne samo CCD kamerom, već i digitalnim fotoaparatima i običnim TV kamerama. Tokom prezentacije upoznali su nas sa svojim radom, udruženjem astrofoto.sk, uspesima, fotografijama koje su načinili (kao što su fotografije asteroida Beograd, Milanković i Mišković), kao i sa opremom koju koriste za svoja posmatranja. Za vreme kampa uspeli su da naprave snimak meteora. Predavanje je bilo na slovačkom uz prevod na srpski, a prezentacija je bila na srpskom. Siguran sam da nisam jedini koji se zainteresovao za mala nebeska tela našeg sistema i astrofotografiju posle njihovog predavanja.
Pored ovih predavanja za goste kampa organizovana su noću posmatranja (osobe koje su ponele teleskope, a koje nisu radile astrofotgrafiju, rado su delili svoje posmatračko iskustvo i znanje sa gostima). Najveća atrakcija od teleksopa bila je teleskop „Godzila“. On je u vlasništvu Radana iz Makedonije i to je teleskop od 16 inča. Čak sam čuo i komentar od jednog kampera da je imao nameru da kupi sebi nov teleskop, ali posle susreta sa „Godzilom“ bio je sav zbunjen i nije znao koji da odabere (činimi se da je došlo do promene plana kod nabavke teleskopa). Poslednje večeri organizovan je i maraton. Nažalost zbog umora i nervoze nisam prisustvovao ovom događaju tako da ćete o njemu morati da pročitate u nekom drugom izveštaju.
Prof. dr Miroslav Filipović iz Australije je posetio kamp. Održao je predavanje o astrobiologiji, zapravo više neka vrsta diskusije sa publikom nego predavanje. Na kraju se to predavanje pretvorilo u razgovor o skoro svemu, jer je svojim izlaganjem jako zainteresovao kampere tako da su do duboko u noć ostali da razgovaraju sa njim, što je značajno poremetilo raspored (koji je već bio poremećen) i oduzelo publiku drugim predavačima.
Jedina, ali krupna, mana ovom kampu jeste loša organizacija predavanja. Kamperi nisu bili dobro upoznati sa programom predavanja. Programi su inače bili okačeni na lošim pozicijama. Sa predavanjima se kasnilo. Ne znam tačno koji su razlozi, ali jedan od njih je bila vrućina, što je po meni neopravdano jer se zna da je preko leta uvek toplo i vrućina. U subotu po planu predavanja su trebala da počnu u 11 sati, ali počeli su negde oko pola 7 uveče, što je poremetilo i predavače, ali i publiku. Neka predavanja nisu ni održana. Na primer nije održano predstavljanje astronomskih društava. Najviše mi je žao nisam imao priliku da predstavim najmlađe astronomsko društvo u Srbiji koje je zasita ostvarilo dobre uspehe (nije mi želja da se hvalim, a o tome ima i na sajtu AM da se pročita). Zatim neka predavanja su odložena tako da su održana baš kasno, kao što su moja predavanja o Ekonofizici i Astronomiji iz fotelje koje sam održao oko 1 sat posle ponoći. Ne kažem da su baš preterano interesantna, ali sam doživo da mi je polovina publike (koje je bilo inače malo, na prste da izbrojiš) spavalo, a četvrtina je bila nezainteresovana. Čuo sam od starijih i iskusnijih učesnika da je to neki vid tradicije na Letenci. Ipak neke tradicije ne treba održavati.
Veliki broj kampera nije imao priliku da uđe u mobilni planetarijum koji je donet. Nažalost očekivao sam, kao i još neki drugi kamperi da će ostati barem malo duže (npr. duže od pola dana), ali planetarijum nije ni toliko bio na kampu. Možda je bio samo par sati. To je veliki propust DAS-a čiji je ovaj planetarijum vlasništvo.
Sve u svemu može se reći da je ovogodišnja Letenka bila odlična. Nadam se da će i naredna Letenka biti ovako dobra i da će se konačno prekinuti tradicija sa kašnjenjem predavanja i njihovom lošom organizacijom. Do narednog sutra želim svim astronomima, vedro nebo i zvezdane noći.
Dobro ti je ovo za dif. j-ne. To i jeste glavni razlog za petljanje fizike u ekonomiju. Jednostavno neki matemsticki modeli i metodi koji se koriste jedino u fizici daju dobre rezulte.
Tesko da ces da nadjes negde komplikovaniju matematiku, vise promenljivih i nepoznatih nego u savremenoj fizici. Neko je smislio nacin da to primeni za nesto korisno 🙂 Neki fizicari su bas unovcili znanje iz moderne fizike.
Hvala što si se javio. Nisam, iskreno da ti kažem, pratio ko me je slušao. Više su mi bili interesantni Zorkić i još jedan stariji čovek koji su bukvalno spavali za vreme mog predavanja, ali i drugih.
Elem, što se tiče prvog predavanja tačno je to što kažeš. Malo ljudi u Srbiji zna za mogućnosti posmatranja preko neta. Ja sam za to saznao pre godinu i nešto dana, kada smo konkurisali. Jako je zanimljivo i korisno. Pročitao sma komentar na AM na ovu temu da je to preko 20 evra. Ja tvrdim da je cenovnik ljudi iz Kanade niži i da posmatranje od 1 sata košta oko 10 dolara (znači manje od 20 evra definitivno po važećem kursu). Ali moža je ta osoba našla drugi neki izvor.
Što se ekonofizike tiče ja se njome bavim eto skoro 2 godine (što čitanje, što ovako u praksi). Sigurno da postoji neka veza koja se može napraviti. Čak šta više fizičari su ti koji su smislili finansijske derivate. To su hartije od vrednosti kojima se dodatno na tržištu obara rizik trgovanja i kupovanja roba i drugih hartija od vrednosti. To su fjučersi, svopovi, opcije, opcije na fjučerse, opcije na opcije i td. Problem je što se ekonomija shvata u nekim trenucima kao skup brojki i funkcija. Ipak je glavni akter čovek i modeli moraju da se prema tome okreću. Tu ne vladaju večni i nepromenjivi zakoni prirode, kao što u nekim drugim sferama vladaju.
U svakom slučaju, drago mi je da si me slušao i da si prokomentarisao moje predavanje. Dao si mi par korisnih saveta i smernica sa moj dalji rad.
Imam jedno pitanje.Da li se Letenka odrzava svake godine na istom mestu ili ne,i koje je to mesto? Hvala.
Hej, evo da se javi jedan od tih koji je slušao tvoja predavanja 😀
Pošto sam definitivno bio budan, onda će pre biti da spadam u četvrtinu koja te je pratila, mada je možda tebi delovalo i da sam spadao u onu nezainteresovanu četvrtinu 😛
Iskreno, propratio sam većinu predavanja (ah, i meni je izmakao džinovski planetarijum na naduvavanje 😀 ), i tvoja su mi zbog tematike bila među najinteresantnijim.
Ono o iznajmljivanju i korišćenju teleskopa preko neta (Meksiko i Kanada su bili u priči, koliko se sećam) mi je vrlo interesantno sa aspekta samog interneta i mogućnosti koje on pruža, nije mi nikad palo na pamet da mogu teleskopi da se tako iznajmljuju, iako je reč o tehnički banalnoj ideji 🙂
Ekonofizika mi je bila interesantnija zato što lično volim paralele i povezivanje stvari koje (makar na prvu loptu) nemaju veze jedno sa drugim. Mada, realno, ekonofiziku kao oblast smatram dobrim delom izmišljanjem tople vode. Zašto? Pa i fizika i tržišni i drugi ekonomski sistemi, zajedno sa mnogim drugim sistemima u prirodi i društvu, funkcionišu na nekim meta-principima. Postoje ustaljeni odnosi, patterni i obrasci, mislim, time se upravo bave nauke poput kibernetike ili teorije sistema. Da, moguće je korišćenjem fizičkih modela predvideti ponašanje tržišnog sistema. Ali moguće je, uz manje ili više muke, napraviti vezu između bilo koje dve nauke koje se bave određenim sistemima čija se dinamika može formulisati diferencijalnim jednačinama 😀 Naravno, to je moje mišljenje o samoj ekonofizici kao disciplini. A tvoje predavanje mi je, kao što sam rekao, bilo vrlo zanimljivo 🙂
Letenka se uvek organizuje na istom mestu. To je ime kampa na Fruskoj Gori koji je namenjen pre svega sportistima. Što se tiče vremena, na to pitanje ne mogu da odgovorim jer mi je ovo prvi put da sam bio tamo, ali koliko ja znam ogranizuje se negde početkom jula. Evo mape do Letenke preuzete sa sajta AM
http://www.astronomija.co.rs/astronomski-kamp/2804-ak-letenka-kako-do-kampa.html
Kamp je uvek jula, a vikend se određuje u zavisnosti od faze Meseca. Nema smisla da je pun Mesec u vreme kampa 🙂
Ovaj kamp se održava krajem jula. Tj. ne znam tačno kako određuju vreme dešavanja, ali u poslednjih 5 godina (koliko idem na Letenku), samo je 2008. bio kamp pre 15.07, a inače je padao negde u poslednje dve nedelje jula.