Preteča fotoaparata je mračna komora, to je uređaj koji se sastoji od kutije, postoji rupa na jednoj strani kroz koju prolazi svetlost, svetlost udara od površine unutar komore gde se reprodukuje slika naopako, ali je sačuvana boja i perspektiva. Slika se zatim projektuje na papir. Mračnu komoru je opisao arapski naučnik Alhazen u svojoj knjizi “Optika”(1015-1021), takođe Alhazen je zaslužan za pronalazak pinhol kamere, to je jednostavan fotoaparat sa jedne strane ima malu rupu kroz koju prolazi svetlost i projektuje obrnutu sliku na suprotnoj strani kutije. Kasnije nastali su pinhol objektivi koji umanjuju svetlost i na difrakciju utiče efikasnost skupljanja rupe.
Metodu izračunavanja optimalnog prečnika pinhole je prvi put pokušao Jožef Petzval:
gde je – prečnik, – žižna daljina i – talasna dužina svetlosti.
Kasnije 1660. irski naučnik Robert Bojl i njegov asistent Robert Huk razvili su prenosivu mračnu komoru. Mračna komora je bio rani mehanizam za projektovanje slika u kojem je cela prostorija funkcionisala otprilike kao unutrašnjost modernih fotoaparata, osim što tada nije postojao način da se slika zabeleži osim da se ručno nacrta. Fotoaparat može da snima vidljivi spektar ili bilo koji drugi deo elektromagnetnog spektra. Prvu fotografiju u boji snimio je škotski fizičar Džejms Klerk Maksvel 1861.godine. Fotoaparati su opremljeni odgovarajućom blendom da bi se kontrolisao intezitet svetlosti i redukovala sferna aberacija. Ona nastaje zbog nejednakosti prelamanja svetlosnih zraka koji padaju na sočivo na različitim rastojanjima od optičke ose zbog čega se ne dobija dovoljno oštra slika posmatranog predmeta. Objektiv je optičko sočivo koje beleži slike predmeta i skladišti slike na film. Nema velikih razlika između objektiva za fotoaparate, teleskope ili mikroskope. Zum povećava žižnu daljinu tako što promeni karakteristike sočiva.