- This site is best viewed in Firefox 3.5
- Anketa: Da li je čovek sleteo na Mesec?
- Apolo 11: 40 godina kasnije
- Apolo 15: čekić i pero na Mesecu
- Čovek na Mesecu: istina ili prevara
Dugo se verovalo da teža tela padaju brže od lakših, ali Galileo Galilej je pokazao da tela različitih masa padaju istom brzinom u gravitacionom polju. Mnogima je verovatno poznata legenda o krivom tornju u pizi i Galileju koji tamo vrši eksperimente, ali i sada više od 400 godina kasnije, mnogi još uvek ne veruju u ovo.
Na ovom snimku sa površine Meseca astronauti misije Apolo 15 vrše jedan jednostavan eksperiment – organizuju trku između pera i čekića. Šta mislite ko će da pobedi?
Naravno, ovo je još jedan u nizu snimaka, sa misije Apolo, izvršenih na površini Meseca na kojima se vide razlike između našeg zemaljskog sveta i uslova koji vladaju kod našeg prvog “komšije”.
4 Comments
Ovaj snimak je pravi biser! Svi koji su studirali tehničke ili druge fakultete gde se radi fizika mogli su da vide kako u vakuum cevi pero i olovna kuglica padaju istovremeno, šteta za one druge što im bar ovaj snimak ili snimak cevi nisu puštali na nastavi. Galilej bi bio jako zadovoljan; i mala digresija: nije on toliko koristio krivi toranj u Pizi, već strmu ravan, no to nije toliko važno. Pamti se kao i”Njutnova jabuka”.
Pa eto kako i na Mesecu padaju istovremeno. Nemam nikakvih dvoumljenja po pitanju da su astronauti misije Apolo bili na Mesecu; bili su bez obzira na sve priče iz arsenala tajnih zavera, prviše čvrstih dokaza ima, a zašto nisu išli više puta je pitanje interesa (i možda još nečega, ali što se ne može argumentovati) jer su misije bile preskupe i previše rizične za ono malo podataka što se moglo dobiti.
Mada mislim da će uskoro biti zainteresovanih ultra bogataša koji bi finansirali neki svoj vikend na Mesecu. Za sada astronautima koji su bili možemo samo da zavidimo na neverovatnom pogledu matične planete sa površine Meseca.
Nešto sam pronašao za Galileja da jeste koristio krivi toranj, ali za demonstraciju onima koji ne veruju 🙂 Zanimljivost vezana za strmu ravan je to što je na taj način demonstrirao i sklonost ka muzici – za merenje vremena koristio je zvončiće.
Ovo je inače odličan snimak, čudi me da se ne pojavljuje češće.
Milane imas gresku u tekstu. Nije tacno da tela različitih masa padaju istom brzinom u vazdusnom prostoru. To vazi za bezvazdusni prostor jer tamo masa ne igra nikakvu ulogu (pogledaj slobodan pad u bezvazdusnom prostoru). Brzina se sracunava v=kvadratni koren iz(2gh) sto znaci da telo bilo koje mase pada istom brzinom koja zavisi od visine sa koje telo pada. Medjutim kada je vazdusni prostor u pitanju uvodi se za tela pojam granicne brzine i kod nje masa igra ulogu, a igra i povrsina predmeta itd. (uostalom izbaci sa svoje terase list papira i npr. staru peglu pa ces videti da li stizu istovremeno. Ja ne bih rekao da stizu…
Galilej je pokazao upravo to što piše. Koristio je kugle iste veličine, ali različitih masa, i puštao ih niz strmu ravan.
Jednostavno, čovek je znao da, u realnim uslovima, u eksperimentu eliminiše efekte i analizira samo onaj efekat koji ga interesuje (i koji je ovda bitan)