Zvezda na glavnom nizu

Slika 2. Evolucija zvezde

Položaj koji zvezda zauzme na glavnom nizu određuje njena masa i hemijski sastav.

Krajnje tačke putanja (prikazanih punom linijom) zvezda različitih masa, a istog hemijskog sastava definišu odgovarajući početni glavni niz iliniz nulte starosti. Na glavnom nizu H-R dijagrama, zvezda kao stabilna, provede najveći deo svog života to jest u fazi termonuklearnih reakcija vodonika u jezgru. To je najmanje spektakularna faza zvezdane evolucije. Masivnije zvezde imaju kraći život na glavnom nizu. Masivnije zvezde colog svog života troši više energije, brže evoluira i kraće živi. U toku ove faze, zbog transformacija u unutrašnjosti menja se hemijski sastav, zvezde menjaju sjaj, temperaturu i radijus, a time i položaj na glavnom nizu. Zvezde na glavni niz stižu sa homogenim hemijskim sastavom. Pretvaranjem vodonika u helijum, povećava se srednja molekulska masa u oblasti generisanja energije što dovodi do smanjenja pritiska koji se ne može suprostaviti gravitaciji, pa jezgro počinje da se sažima.Što povećava pritisak i temperaturu do ponovnog uspostavljanja hidrostatičke ravnoteže. Povećanjem temperature poovećava se energetski fluks, pa se i ukupna luminoznost zvezde povećava. Oblast malih promena parametara L i Teff određuje širinu glavnog niza.

Kada količina vodonika u jezgru postane toliko mala da energija oslobođena nuklearnim reakcijama nije više dovoljna da se zvezda suprostavi sopstvenoj gravitaciji narušava se ravnoteža i počinje sažimanje. To predstavlja kraj života zvedze na glavnom nizu.

Struktura zvezde

Zvezde su ogromne, sjajne i masivne koncentracije plazme, koju na okupu drži sopstvena gravitacija. Radi lakšeg izučavanja zvezde su podeljene na 2 oblasti. Zvezdanu unutrašnjost i zvezdani omotač. Poznavanje strukture zvezde znači poznavanje organizacije njene materije od centra do omotača, izvora njene energije i načina na koji se ona prenosi.

Kroz zvezdani omotač se prenosi energija i izračuje u prostor. Sva raznovrsnost koju uočavamo među zvezdama potiče od različitih fizičkih uslova koji vladaju u zvezdanim omotačima odnosno atmosferama. Analizom zvezdanih spektara dobijamo mnoštvo informacija o stanju materije i u spoljašnjim slojevima zvezde, ali i o parametrima koji karakterišu zvezdu (Tef, L, M, R). Radi izučavanja strukture spoljnih slojeva kao i cele zvezde važno je odrediti efektivnu temperaturu zvezde. Iako potiče iz omotača, ona je osnovni parametar koji karakteriše celu zvezdu. Za razliku od zvezdanih omotača, direktno posmatranje uslova i procesa u zvezdanoj unutrašnjosti nije moguć. Kako su neutrini jedine čestice koje do nas stižu direktno iz zvezdanog jezgra, te njihov fluks daje direktnu informaciju o nuklearnim procesima koji se dešavaju u dubokoj unutrašnjosti zvezda. Sa druge strane analizom oscilacija na zvezdama dobijaju se informacije o nekim parametrima njihove unutrašnjosti.