Закључак

Својство урана, торијума и неких других елемената јесте што непрекидно и без икаквог спољног узрока емитују невидљиво зрачење које има јонизујуће дејство и остaвља траг на фотографској плочи. Ова појава спонтане емисије зрачења названа је радиоактивност. Елементи који посједују ово својство названи су радиоактивни елементи. Радиоактивност код урана први је запазио Бекерел.

Послије открића радиоактивности урана,Марија и Пјер Кири испитивали су знатан број познатих елемената и огроман број њихових једињења да би утврдили њихова радиоактивна својства.

Утврђено је да се радиоактивно зрачење састоји од три компоненте:алфа,бета и гама зраке. Алфа-зраке најмању продорну моћ а гама-зраке највећу.

Поред радиоактивних елемената у природи,постоји велики број вјештачких радиоактивних елемената. Наиме, научници су покушали да силом разбију атомско језгро и тако су вјештачким путем изазвали радиоактивно зрачење,самим тим су природни радиоактивни елементи изгубили првобитни значај.

Радиоактивно зрачење се мјери и открива помоћу детектора. Постоје разне врсте детектора а најпознатији од њих су: Вилсонова комора, Јонизациона комора и Гајгер-Милеров бројач.

Разорна моћ радиоактивног зрачења искориштена је у практичне сврхе,те његова употреба је данас веома широка. Поред позитивних особина,невоља је у томе што су наша чула неосјетљива на радиоактивне зраке. Због тога,веома битна је заштита од ове врсте зрачења,гдје заклони од олова и бетона играју важну улогу. Радиоактивно зрачење може бити од велике користи али исто тако велике количине радиоактивног зрачења изазивају тешка обољења па и смрт.

Ма колико год се потрудила да ријечима истакнем сву грандиозност и сву страхоту која лежи у неисцрпним могућностима радиоактивних зрака, ипак, не бих успјела.

* * * К Р А Ј * * *

[wptranslit]