Snovi o konačnoj teoriji

Ne ovo nije revizija knjige dobitnika Nobelove nagrade gospodina Stivena Vajnberga, a redovi koji slede u ovom tekstu mogli bi, bez umanjenja opštosti, da zauzimaju mesto na nekom sajtu posvećenom filozofiji, gnoselogiji, epistemologiji ili teologiji. Ipak, autor ovog teksta smatra da tema kakva je Konačna teorija ili Teorija svega prevazilazi konvencionalnu podelu ljudskog saznanja na nauke. Glavni razlog zbog koga su ove reči pronašle mesto baš na sajtu, specijalizovanom za fiziku i astronomiju, vezan je za jedinu stvar koju izvesno znamo o konačnoj teoriji: Aparat koji će nam tu teoriju otkriti (ukoliko se do nje ikada dodje) biće nedvosmisleno fizika.

Prilikom uvodjenja pojma Konačne teorije u vokabular naučnika pod njome se podrazumevala takva teorija u čijem bi domenu primenljivosti bile sve prirodne pojave poznate čoveku.

Jedna ovakva teorija trebala bi te pojave da istovremeno i objasni. Medjutim naučnici su ubrzo shvatili da je realnije da likovi iz Zvezdanih staza ožive i izadju iz TV ekrana nego da takva jedna teorija ikada bude formulisana. Razlog ovakvog posve opravdanog skepticizma je neverovatna složenost i različitost prirodnih fenomena. Danas se pod Teorijom svega podrazumeva takva teorija koja bi sjedinila sve četiri poznate sile u jednu jedinu. Te sile su jaka i slaba nuklearna sila (sile koje sprečavaju atomsko jezgro da se ne raspadne), elektrostatička sila (sila kojom se raznorodno naelektrisane čestice privlače) i na kraju gravitacija. Teorija koja objedinjuje prve tri navedene sile poznata je čovečanstvu, a gore navedeni gosn. Vajnberg dobitnik je Nobelova nagrade za fiziku bas zbog svog doprinosa toj teoriji, no problem nastaje kada u celu pricu pokuša da udje gravitacija. Pri formulaciji gravitacije kao kvantne teorije polja (a to je glavni zadatak današnje moderne fizike) javljaju se neobjašnjive beskonačnosti u izrazima. Da bi objasnili ove beskonačnosti fizičari su uveli čudne jednodimenzione objekte koji se nazivaju strune.

Na pitanje da li će strune biti ti objekti koji će nam najzad pružiti uvid u Konačnu teoriju autor ovog teksta odbija da da predvidjanje, smatrajući da dobar fizičar nikada ne sme da se drži svojih ubedjenja već da veruje u onu istinu koju mu pružaju jednačine, no nedvosmisleno je da Teorija struna već 20 godina tapka u mestu!

Razlozi nemogućnosti Teorije struna da napreduje su u osnovi :

1. Nemogućnost predvidjanja eksperimentalnih rezultata
2. Aproksimativni karakter teorije struna

No ono što je stvarno zastrašujuće vezano za Teoriju struna je činjenica da pomaka na planu prevazilaženja nedostataka Teorije strune nema ni na vidiku (naglašavam da ću sa zadovoljstvom progutati sva slova moje tastature ukoliko se u naredne 2-3 godine ova konstatacija pokaže kao pogrešna)

Za kraj pokušaći da dam odgovor na pitanje :”Hoće li Konačna teorija biti konačan kraj fizike?”. Da li će naši potomci o fizici učiti kao o mrtvoj i nepotrebnoj nauci kakva je heraldika? Odgovoriću nedvosmisleno : ”Ne”. Konačna teorija otkriće samo još više mogućnosti za istraživanje, omogućiće nam da postavimo pitnja kakva nismo ni sanjali da postoje , ohrabriti nam da razmišljamo o vremenu kada vreme nije ni postojalo i možda čak odgovoriti na ono najvažnije pitanje… U tome je i najveća lepota fizike, ona postaje sve mladja i mladja kako stari…