Jedna od stvari koja sigurno pokreće današnji svet jeste novac. Bez novca se danas ne može i tome smo svi svedoci. Pitanje je koja količina novca nam je potrebna da bi smo bili srećni. Za sad niko nije dao odgovor na ovo pitanje, a i ako bi smo to nekome postavili naravno da bi smo dobili različite odgovore. Jedno je sigurno, od viška glava ne boli.
Prelistavajući internet slučajno sam naišao na članak na sajtu The Economist gde se tvrdi da postoji jaka veza između količine novca koju neka osoba ima i sreće. Malo čudno zvuči, ali na osnovu podataka koje su koristili za analizu i dva načina unosa tih podataka dobili su da postoji korelacija između sreće i novca. Utvrdili su da do iznosa GDP po glavi stanovnika od 15000 dolara je prag gde postoji jaka veza između sreće i bogatstva, a da nakon toga nema daljeg značajnijeg rasta sreće sa rastom količine bogatstva. Naravno ako te podatke stavimo u log-nom skali dobijamo dugačiju zavisnost.
Oni su u svom istraživanju stavili u odnos iznos GDP per capita sa indeksom prosečne sreće neke osobe. Ovakvu analizu ne treba uzeti zdravo za gotovo zato što:
- Sreća je stvar svake individue, ne znači da bi smo svi imali isti nivo sreće sa istom količinom novca
- Svaka od zemalja je na različitom stepenu privrednog razvoja i životni standard je drugačiji (npr. ono što je siromaštvo za SAD ne mora da znači da je siromaštvo i za stanovnike nekih afričkih zemalja)
- Svaka od zemalja ima drugačiju kulturu, što podrazumeva i da se potrošačka korpa razlikuje, a to podrazumeva i drugačije zahteve potrošača
Jedina stvar koja je dobro urađena u ovoj analizi je što je iznos GDP per capita u svakoj zemlji meren na osnovu pariteta kupovne moći valute svake zemlje i na taj načine je izbegnut problem konverzije valuta u dolar.
Njihovo istraživanje je pokazalo da najbolje žive ljudi u Danskoj jer je njihov indeks sreće 8 sa oko 28000 dolara po glavi stanovnika, a najnesrećniji su ljudi iz Toga čiji je indeks sreće 3,2 ali GDP per capita do 2000 dolara. Da sreća ne zavisi toliko od novca govori i podatak da stanovnici Venecuele, Španije i SAD imaju indekse sreće oko 7, ali su im GPD per capita različizi i to: 7000 dolara Venecuela, 22000 dolara Španci i SAD 35000 dolara, koji su drugi po ukupnom bogatstvu u njihovom istraživanju.
Na kraju mogu reći da ako već nekog zanima da li postoji korelacija između količine novca i sreće, da uzme papir u ruke i izvrši anketiranje. Da postavi ljudima dva osnovna pitanja:
- Koliki prihod imaju na nivou godine (ili prosečni mesečni prihod pa da se to pomnoži sa 12)?
- Koliki je nivo njihove sreće na skali od 1 do 10?
Dobijene podatke da stavi na grafik zavisnosti sreće od količine novca i da vidi šta je dobio. Siguran sam da će dobiti čudnu korelaciju koja se teško može opisati.
Одличан текст.
*(“bi smo” се пише заједно)
поздрав
Hvala na obavestenju, tek sad sam video gresku. Sledeci put cu proveriti tekst pre nego ga publikujem da nema greske 🙂
Pozdrav
Više o ovoj temi
http://www.physorg.com/news/2010-12-haul-money-doesnt-happiness-easterlin.html
Pokusala bih da obavim slicno istrazivanje u Beogradu (mozda i u Srbiji). Problem je sledeci: ljudi vrlo nevoljno ili nikako daju podatke o visini svojih primanja, cak i kada je anketa anonimna. Imate li neku ideju?
Hvala
Pa jedino da u anketi ne trazite od ispitanika da vam da tacan iznos svoje zarade nego napravite grupe prihodima, tj. ponudite im nekoliko grupa (ispod 10.000, od 10.000 do 30.000, od 30.000 do 50.000 i vise od 50.000) i onda im dajte kao drugo pitanje da odrede stepen srece na skali od 1 do 10, pa ih onda razvrstate i na taj nacin napravite distribuciju srece u zavisnosti od visine prihoda. Mozete probati da odradite istrazivanje i preko nekih sajtova koji su poseceni, mozda bi odziv bio bolji i podaci realniji jer ispitanici ne dolaze u direktan kontakt sa ispitivacem.
@Zoran Tomic
Zorane, hvala na odgovoru. Mislim da bi bilo dobro da se to uradi preko nekog sajta, bas zato sto nema direktnog kontakta. U medjuvremenu sam malo radila na tome, onoliko koliko mi je dozvoljavalo vreme. Pokusala sam da napravim anketu u svom okruzenju. Najveci broj odgovora je bio da je ono sto spusta ukupnu ocenu u stvari nedostatak novca, i da je cifra od hiljadu i po evra po osobi u stvari ono sto bi popelo ocenu na najvisi nivo. Ja mislim da to nije los rezultat.
Naravno. Sad ostaje da se protumace rezultati uradjene ankete. Koliko ste imali anketiranih? Mozda probajte i grafickim putem da prezentujete dobijenu distribuciju zavisnosti srece od kolicine novca. Nadam se da imate u planu da publikujete rezultate ankete 🙂
@Zoran Tomic
Broj anketiranih se povecava iz dana u dan. Za sada sam na broju od oko 50, ali to je grupa mojih prijatelja pribliznih godina. Razmisljam da napravim grupe po starosnom dobu, da vidimo da li se tu nesto menja, odnosno, da li se (a ja mislim da da) nesto menja u smislu odnosa srece i novca. Cim budem zadovoljna kako sam sprovela istrazivanje, objavicu sigurno! Hvala na podrsci!
Mislim da je cela anketa nerealna. Koliko je covek “Srecan”, sta to uopste znaci biti srecan?
Na osnovu cega mere srecu kod ljudi?
Sto ne mere odnos depresije, asocijalnoisti, sociofobije, agorofobije i ostalih psihickih patologija naspram kolicini novca, ako vec hoce da utvrde koje u boljem psihickom stanju i koliko je novca potrebno za srecu. A pod tim i imamo jasnu definiciju srece : Dovoljno zadovoljan svojim zivotom da nije u nepovoljnom psihickom stanju.
Otac, milioner, se obraća svom sinu:
“Eto sine, sada kada si napunio 18 godina vreme je da ti otkrijem jednu veliku tajnu.”
“Kakvu tajnu?”, upita sin.
“Jel znaš sine ono kada ljudi kažu kako su bogati ljudu nesretni i kako novac ne može kupiti zdravlje, ljubav i sreću. Jesi čuo to nekad?”
“Jesam”, odgovori sin.
“E… to nije tačno”, reče otac.