BlogOpen & Novi Sad – dan posle

Dosao je i prosao ovaj BlogOpen. Bilo je zanimljivije nego sto sam ocekivao i sve cestitke organizatorima. Naravno, kao i uvek, kada je rec o free desavanjima mnogo toga uvek moze bolje, ali to su ipak samo neke sitnice o kojim, mozda, kasnije.

Iz Nisa sam put Novog Sada krenuo oko 2h u subotu ujutru, autobusom Nisekspresa. Jao…. oni su posebna tema ali moram da ih “pohvali”! Odlican autobus, nov, ima neki LCD TV – super, ALI ne znam za koga su ga namenili. Covek ne moze da se smesti izmedju dva sedista, neko od 150 cm mozda i uspe, ali sve preko toga tesko! Srecom, do Beograda autobus je bio prazan pa sam okupirao dva sedista i lepo odremao. Kada se u BG autobus napunio vise nije bilo prilike za spavanje 🙁

U NS sam stigao negde oko 7 ujutru. Pogledao red voznje za povratak (a kako sam zapamtio ono sta sam video je prica za sebe, lepo kazu “pametan pise, budala pamti”… ja sam nazalost probao da zapamtim :)) Kao i uvek mrzelo me je da cekam autobus i krenuo sam peske ka Spensu. Nisam imao pojma gde se tacno nalazi, ali znao sam koi autobus ide tamo a lepo i kulturno na svakoj stanici postoji i plan grada. Posle krace setnje, obilaska jedne pekare zbog dorucka stigao sam tamo gde sam krenuo. Dok sam cekao drustvo prosetao sam malo da vidim sta ima, a i drustvo je stiglo prvo Slavko, a zatim i Tijana sa svojim drustvom (kad konacno postavite blogove stavljam i linkove :))

Krenuo je i program BlogOpena. Na zalost amfitetatar je bio poluprazan, veliki broj registrovanih ucesnika nije dosao. Ovo je i najveca zamerka organizatoru. Naravno, nije njihova krivica ali postoje nacini da se ovo spreci. Siguran sam da bi neka bar simbolicna kotizacija sprecila ovo. Ne verujem da bi iko pravio problem da je postojala kotizacija od nekih 100 din prilikom registracije a sigurno bi to smanjilo broj onih koji su se registrovali tek onako. Druga stvar je nepostojanje nekog jednostavnog spiska prijavljenih ucesnika na sajtu Blogopena kao i jednostavan formular za odjavu ucesca. Mozda bi ovo naplacivanje kotizacija bilo u suprotnosti sa onim “open” iz naziva, mozda bi sve ovo napravilo malo dodatnog posla oko organizacije, sigurno ima protivnika ali smatram da bi broj ljudi u amfitetatru sigurno bio veci. Neka ovo bude preporuka organizatorima za sledeci put.

Prvo predavanje odrzali su Gregor i Ervin iz Blogorole. Tema predavanja bila je upravo Blogrola, sadasnjost i buducnost. Zanimljivo predavanje i lepa najava za buducnost Blogrole i najava stampanog izdanja. Mora da priznam da su me nakon ovog kvalitetnog predavanja pomalo zacudila neka pitanja u vezi honorara za stampano izdanje Blogrole. Pitam se da li je to jedna od najbitnijih stvari na ovom izlaganju? Mislim da nije…

Sledece predavanje odrzao je Dejan Bizinger, web menadzer sajta B92.Interesantna prica o VIP Blogu na sajtu B92 i ostalim projektima u kojima je angazovan. Malo me je iznenadila reakcija publike pri pominjanju Bloga B92, kako tokom ovog predavanja tako i kasnije tokom drugih izlaganja. Ok, razumem razliku u politickim stavovima, ali Blog B92 nije samo politika, ima mnogo drugih i kvalitetnih blogova na tom sajtu. A politika – stvar licnog opredeljenja, ne mora bas svuda da se umesa. Svidjalo se to nekome ili ne, smatram da je sajt B92 primer kako treba raditi, bilo bi lepo da u Srbiji imamo jos toliko posecenih i kvalitetnih sajtova.

Nakon VIP Bloga B92 usledila je prica o knizevnoj kritici i blogovima (Vladislava Gordic Petkovic). Tema izlaganja bila je knjizevna kritika na papiru i ona u elektronskoj formi, na blogovima. Zanimljiva tema, a meni licno zanimljivo je i bilo samo izlaganje – bez pomoci tehnike, bez racunara (ili grafoskopa), bez icega sto radi na struju. Ne secam se kada sam poslednji put imao prilike da slusam predavanje sa ovakvom izvedbom, lepo osvezenje u doba razlicitih elektricnih spravica 🙂

Poslednji predavac u ovom delu programa bila je Stephanie Booth (ili na blog engleskom: Climb to the Stars). Stephanieje pricala o svom poslu, i to ne obicnom poslu vec vrlo zanimljivom poslu – blog konsaltingu. Prilicno cudan posao za nase prostore, cak nemamo ni odgovarajucu rec za prevo. Tamo negde u svetu, gde ljudi vec odavno znaju koliko vredi internet, sajtovi i blogovi postoji i mnogo posla za ovakve ljude. Naravno, osim svesti o vrednosti interneta, ti tamo ljudi znaju jos nesto – znaju sta ne znaju i nije ih sramota da ono sto ne znaju pitaju onoga ko to zna, kome je to posao. U zemlji Srbiji sigurno nema posla za one kao sto je Stephani, bar ne jos uvek, jer ovde svi znaju sve (osim svog posla) ali ona je u svetu poznata, ljudi je znaju i pitaju za pomoc kada zele da naprave kvalitetan blog. Ona svoje znanje prezentira i na izuzetno zanimljiv i zabavan nacin. Po mom misljenju ubedljivo najbolje izglaganje ne Blogopenu, i prema prema sadrzaju i prema nacin izlaganja.

Posle ovog predavanja usledila je pauza za rucak a zatim i dve radionice. Radionice su bile interesantne, ali nisam cuo mnogo novih stvari. Ipak, jedno jenesto znati a drugo primeniti. Stvari koje sam cuo sigurno ce koristiti u daljem razvoju ovog bloga.

Nesto posle 17h zavrsen je i ovaj zvanicni deo bloga. E tada sam iznenada u par minuta morao malo da promenim planove. Pre svega zbog onog preracunavanja i loseg pamcenja vremena polaska autobusa za Nis, a i kad covek u gradu provede ceo dan, ne spava 30 sati pre toga mnogo toga moze da krene naopako. Ovom prilikom izvinjavam se svima koji su bili samnom, a narociti Tijani zbog neodlaska na zurku i promene plana u 2-3 minuta tokom jednog telefonskog razgovora (nadam se da se ne ljutis, mnogo? :))

Sve u svemu, tu je Blogopen za mene zavrsen. Otisao sam do stanice da konacno rezervisem kartu za autobus do Nisa, a posle je trebalo da se vidim prijateljem, Aleksandrom Zorkicem, urednikom sajta Astronomski magazin i casopisa Astronomija. Tih poslednjih par sati pre povratka u Nis proveli smo pricajuci u jednom od kafica u okolini stanice. Ovom prilikom saznao sam i da je upravo (par “minuta” pre toga iz stampe izasla knjiga Astronomija na svim talasima, ciji je autor prof. dr Miroslav Filipovic (Univerzitet Zapadni Sidnej) u izdanju studija Spremo.

Ovom prilikom zahvaljujem se A. Zorkicu na primerku. Na prvi pogled knjiga je odlicna, lepo ilustrovana i izgleda buducem citaocu izuzetno privlacno. Znjuci ko je autor u kvalitet sadrzaja ne sumnjam i siguran sam da je napisana na pristupacan nacin. Ohrabrujuce je sto se pojavila jos jedna knjiga o astronomiji na nasem jeziku, konacno se nesto desava i objavljuje.

U prici vreme je brzo proslo. U 20.30h krenuo sam za Nis. Ponovo Nisekspres, samo ovoga puta autobus nije bio nov, vec neki starijeg datuma ali mesta izmedju sedista opet nije bilo. Nekako sam uspeo da se smestim, ponovo na dva sedista, uz malu (zlo)upotrebu onog prolaza izmedju sedista. Lepo sam odremao do Nisa jer u autobusu uopste nije bilo guzve…

Sve u svemu dan pun lepih desavanja, cuo sam mnogo zanimljivih stvari, posle duzeg vremena ponovo video neke ljude, malo popricao sa njima i to je to. Na zalost sve je trajalo samo jedan dan, voleo bih da sam imao vise vremena za pricu sa onima koje znam, ali mozda drugi 🙂