Kina – druga svetska ekonomska sila! Znači li to nešto?

Ovih dana smo čuli vest da je Kina, na osnovu podataka za drugi kvartal prošle godine, po ekonomskoj snazi premašila Japan i postala druga svetska privredna sila, iza SAD. Japanski bruto domaći proizvod, kojim se uobičajeno meri privredna snaga zemlje, u periodu april – jun prošle godine dostigao je vrednost od 1.286 miliona dolara. Isti pokazatelj za Kinu u tom razdoblju bio veći i iznosio je 1.335 miliona dolara. Kina je time i zvanično postala druga ekonomska sila sveta, pošto je pretekla Japan, koji je više od četiri decenije bio na tom mestu. Tome je, kažu, pogodovao snažan ekonomski rast, dok se istovremeno u Japanu beleži pad vrednosti izvoza i manja potrošnja.

Bruto domaći proizvod (BDP ili GDP eng.) je ekonomski izraz koji predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarenu u nacionalnoj ekonomiji, bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP uključuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnosti firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak.

Isto tako, stručnjaci procenjuju da će Kina ove godine, prema najnovijim procenama, ostvariti privredni rast od približno deset odsto, dok se u Japanu može očekivati privredni rast od svega dva do tri procenta. U proteklom kvartalu, Japan je ostvario privredni rast od 0,4%, a Kina veći od 11%.

Privredni rast predstavlja povećanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To povećanje može se izražavati za celu zemlju ili po glavi stanovnika. Pošto se broj stanovnika takođe povećava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja precizniju meru ekonomskog napredovanja jedne zemlje. Privredni rast dovodi do privrednog razvoja zemlje. Privredni razvoj je složen ekonomski tok, kojim se jedna zemlja postepeno oslobađa ekonomske nerazvijenosti i siromaštva, dostižući sve više razvojne nivoe. Taj razvoj čine: privredni rast i promene u sastavu privrede. Tokom privrednog razvoja promene u sastavu privrede su raznovrsne. One su najizraženije ako posmatramo učešće pojedinih delatnosti (kao što je poljoprivreda i industrija) u ukupnoj proizvodnji. U novije vreme sve veći značaj dobijaju društveni i ekološki činioci privrednog razvoja. Za savremeni pristup razvoju karakteristično je da se čovek stavlja u središte pažnje. Stanovništvo predstavlja izvor radne snage za potrebe privrednog razvoja.

I sad, možda ja imam predrasude, ali kada razmišljam o Kini, nikako u glavi ne mogu da povežem sliku koju imam o toj zemlji, s obzirom na njen ekonomski i društveni sistem, njenu industriju i stanovništvo sa gore pomenutom tvrdnjom o Kini kao ekonomskoj sili i napretku. Ekonomski podaci govore u prilog tome, ali da li je to baš tako?

Privredni razvoj ima smisla samo ako omogućava bolji život većini stanovništva. Proizvodnja u jednoj zemlji može da raste uz raznovrsne promene u sastavu privrede, a da koristi od tog razvoja imaju samo bogatiji slojevi stanovništva. Isto tako, privredni razvoj može da dovede do iscrpljivanja neki prirodnih resursa i zagađivanja životne sredine, što nikako ne doprinosi dobrobiti ljudi.

Na privredni razvoj jedne zemlje deluju brojni i raznovrsni činioci. Oni potiču iz same privrede, ali i iz drugih delova društva s kojima je privreda povezana. Tehnološki napredak je takođe važan činilac privrednog razvoja, a njegov značaj se povećava tokom vremena. On povećava kvalitet proizvodnih činilaca i podiže korisnost njihove upotrebe, što povoljno utiče na privredni rast. Uz to, širi krug ljudskih potreba i omogućava da se te potrebe sve potpunije zadovoljavaju.

Dostignuti nivo razvoja nacionalne privrede teško je tačno izraziti. Na osnovu stepena privredne razvijenosti može se suditi o tome dokle je jedna zemlja stigla u toku razvoja, ali i kakvi su njeni izgledi za dalje ekonomsko napredovanje. Kada želimo da predstavimo nivo razvijenosti nacionalne privrede, najčešće se služimo društvenim proizvodom po stanovniku kao najopštijim ekonomskim pokazateljem stepena privrednog razvoja jedne zemlje, koji je pogodan i za međunarodna poređenja.

Međutim, da bi se dobila preglednija slika o dostignutom nivou razvijenosti neke zemlje, treba uzeti u obzir i druge ekonomske pokazatelje, kao što su:

• sastav izvora društvenog proizvoda – učešće pojedinih delatnosti u njegovom obrazovanju;
• ekonomski sastav stanovništva – odnos poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovništva;
• obim i sastav robne razmene sa inostranstvom;
• veličina OPF po stanovniku;
• stepen zaposlenosti itd.

Privredni razvoj ima za cilj što potpunije zadovoljavanje potreba ljudi. Društveni proizvod po glavi stanovnika (uz druge ekonomske pokazatelje koji ga prate) pokazuje kakve su materijalne mogućnosti za podmirivanje potreba stanovnika jedne zemlje.

Zbog svega ovoga, mnogi ekonomisti smatraju (a ja se slažem sa njima) da najnoviji pokazatelji o daljem jačanju pozicija Kine na rejting listi najmoćnijih svetskih ekonomija imaju samo „simboličko“ značenje. Treba, ipak, imati u vidu da je u Japanu prosečan BDP po glavi stanovnika prošle godine iznosio 37.800 dolara, dok je isti pokazatelj za Kinu u 2009. godini bio drastično manji – svega 3.600 dolara. Iako je ukupna vrednost bruto društvenog proizvoda Kine veća, dohodak po glavi stanovnika u Japanu je deset puta viši. Iako su podaci ohrabrujući i pored ekonomskog buma Kina mora mnogo da radi na podizanju prosečne zarade građana. Radi poređenja, SAD su u prošloj godini imale prosečan BDP po glavi stanovnika od 42.240 dolara, što znači da je, mereno na osnovu tog pokazatelja, standard prosečnog Kineza još daleko niži u odnosu na žitelje Japana i SAD.

Stručnjaci ističu, osim toga, da je bogatstvo među više od 1,3 milijarde Kineza sada raspoređeno veoma neujednačeno, pa je životni standard nekoliko stotina miliona seljaka u najmnogoljudnijoj zemlji sveta osetno niži od proseka za celu zemlju, a pogotovo ako se uporedi sa stanovnicima gusto naseljenih industrijskih centara kakvi su Šangaj, Peking i drugi veliki gradovi.

Stvarna slika o ostvarenom privrednom, ekonomskom i uopšte društvenom napretku može se dobiti tek na osnovu društvenih pokazatelja. Među društvene pokazatelje stepena razvijenosti privrede svrstavaju se:

• očekivano trajanje života;
• stopa pismenosti (stanovništva starijeg od 10 godina);
• broj lekara na 1.000 stanovnika;
• stopa smrtnosti odojčadi itd.

Poslednjih godina sve veći značaj dobijaju ekološki pokazatelji privrednog razvoja koji svedoče o tome u kojoj meri se zadovoljavaju potrebe ljudi, odnosno kakvi su uslovi njihovog života i rada.

I opet, možda ja imam predrasude, ali kad pomislim na Kinu, meni prvo padnu na pamet jednopartijski sistem i deca koja rade u fabrikama po 12 i više sati dnevno i kineski plagijati svega i svačega i pomislim na novorođenčad ostavljenu pored puta da umru, samo zato što su ženskog pola i na prenaseljenost i siromaštvo i nepoštovanje ljudskih prava i još mnogo toga, uglavnom ništa lepo… I sve to mi je nekako nespojivo sa državom koja je snažna i razvijena i koja treba da služi kao uzor drugima. Možda je Kina napredovala u odnosu na prethodne decenije i možda se neke stvari popravljaju i idu na bolje, ali mislim da je stanje u toj zemlji još prilično daleko od poželjnog.

Mnogi su jedva dočekali ovakvu vest kako bi mogli da mašu njome i dokazuju da je Kina ispred Amerike i Evrope, da je bogatija, lepša i uspešnija… A ja bih samo da ih pitam – pa kad vam se već toliko sviđa, da li biste otišli tamo da živite? Sigurna sam da bi njihov odgovor bio – NE! Proverite…