Nuklearne elektrane u Japanu

Posle zemljotresa i cunamija

Zemljotres od 9 stepeni koji se, u petak 11. marta, dogodio na nekoliko stotina kilometara od istočne obale Japana, bio je katastrofalan čak i za državu čiji su stanovnici navikli na stalne zemljotrese. Jačina ovog zemljotresa bila je veća od najačih očekivanih zemljotresa u tom područiju, ali to nije bilo najstrašnije. Ovaj snažan zemljotres doveo je do nastanka cunami talasa. Ubrzo nakon zemljotresa, bez ikakvog upozorenja, cunami talas visok skoro deset metara prekrio je ulice, kuće, naselja i gradove. Kao i zemljotres tako je i talas visinom i snagom prevazišao očekivane maksimume. Do sada je već potvrđeno da je poginulo nekoliko hiljada ljudi, a očekuje se da će broj poginulih preći deset hiljada.

Vesti i slike iz gradova razorenih zemljotresom i cunamijem brzo su obišle svet, ali za kratko vreme priče o talasu i zemljotresu u najvažnijim vestima zamenila je jedna druga vest. Zemljotres i cunami talas izazvali su oštećenja na nuklearnim elektranama, koje su se nalazile blizu obale.

Internet i televizije pogodio je “talas” vesti o najavi moguće nuklearne katastrofe, scenario sličan onom iz Čerbobilja. Pričalo se o ekspolzijama reaktora, širenju radijacije, evakuaciji stanovništva itd. Brzo je jasna i vidljiva tragedija izazvana zemljotresom i cunamijem potisnuta u drugi plan (imaginarnim) strahom od zračenja, “predstojeće” nuklearne katastrofe i pričama o zabrani nuklearnih elektrana.

Da bi razumeli šta se stvarno desilo u nuklearnim elektranama u Japanu, a pre svega u NE Fukušima, i videli da li su nuklearne elektrane opasne i koliko neophodno je poznavanje rada reaktora, procedura gašenja i bezbednosti.

Lokacija NE Fukušima

Zemljotres koji se dogodio u petak bio je oko pet puta jači od maksimuma koji je bio očekivan tokom projektovana nuklearne elektrane Fukušima. Ovaj potres nije samo rušio zgrade već je bio dovoljno snažan da pomeri i čitavo ostrvo Japana. Bez obzira na ovako snažan potres reaktori izgrade u NE Fukušima ostali su neoštećeni. Zbog bezbednosti reaktori su projektovani da se u ovakvim situacijama automatski ugase. To se i desilo. Kontrolne šipke spustile su se u jezgro reaktora, pored nuklearnog goriva, i zaustavile odvijanje lančane nuklearne reakcije. Prva, i najvažnija, faza posla realizovana je bez ikakve greške.

Zbog osobina radiokativnih materijala trenutno i potpuno gašenje reaktora nije moguće. Spuštanjem kontrolnih šipki prekida se lančana fisiona reakcija ali proces radioaktivnog raspada se nastavlja. Tokom rada reaktora u njegovom jezgru nastaju različiti radioaktivni elementi (cezijum i jod) kratkog perioda poluraspada. Ti novonastali elementi nastavljaju da zrače i emituju toplotu i nakon spuštanja kontrolnih šipki. Zbog ovog radioaktivnog zračenja reaktor nastavlja da oslobađa nekoliko procenta ukupne toplote i nakon spuštanja kontrolnih šipki. Nekoliko procenata možda ne zvuči strašno, ali toplota koja nastaje na takav način može da dovede do pregrevanja i topljenja jezgra (~2600 C).