Molim Vas Zašto Mars Juri Stalno U Nepromenjenom Pravcu

Da li ste znali da se Mesec udaljava od Zemlje po nekoliko santimetara godišnje?

Glavni uzročnik za ovu pojavu je upravo efekat plimskih talasa koji Mesec pravi na Zemlji. Tada gravitacija meseca deluje i na sam plimski talas usporavajuci zemljinu rotaciju oko svoje ose. Pretpostavlja se da je Zemljin dan bio oko 8 sati, pa je delovanjem Mesečeve gravitacije Zemlja postepeno usporila na 23h 56m 4.100s koliko sad iznosi duzina dana. Usporenje zemljine rotacije je oko 1/1000 sekundi na sto godina.

Ova pojava se može slikovito objasniti baletskom figurom koja se zove pirueta. Kada balerina izvodi piruetu, za povećanje ugaone brzine skuplja ruke, a za smanjenje ih širi. Ako ruke zamislimo kao Mesec, a telo balerine kao Zemlju, biće nam jasnije zašto se sve većim usporenjem Zemlje mesec udaljava. To će dovesti do toga da za nekih milion godina naši potomci neće imati pomračenje Sunca jer će Mesecev disk biti manji od Sunčevog.

Šta je to habitaciona zona?

To je mesto u svemiru gde postoji najveća verovatnoća za pronalaženje nekog oblika života. Određuje se na osnovu položaja u odnosu na centar galaksije, udaljenosti od matične zvezde, blizie ostalih planeta u tom planetarnom sistemu, veličine matične zvezde, blizine odnosno bezbedne daljine od zvezda koje bi eventualno mogle eksplodirati kao supernova i pritom napravile gama blesak i drugih parametara.

Zasto Pluton više nije ‘planeta’?

Osnovni uslov da neki objekat koji orbitira oko matične zvezde sa sovjim pratiocem ima epitet planete je da njhov zajednicki centar masa (baricentar) bude unutar tog objekta. Ako se baricentar nalazi negde izmedju tela i pratioca (kao sto je to slucaj sa Plutonom i Šeronom), takvo telo ne moze biti planeta.

Da li ste znali da je jupiterov satelit Io vulkanski najaktivniji u suncevom sistemu?

U svakom trenutku na Iu je aktivno i po 10 vuklana. Uzrk ovolike vulkanske aktivnosti su najverovatnije plimski talasi koji nastaju kao posledica Jupiterove gravitacije sa jedne strane i gravitacije Evrope (drugog Jupiterovog satelita) sa druge strane. Io se doslovno razvlači i do 100 metara pod dejstvom plimskih talasa. Iako se plimna izbočina (zbog sinhrone rotacije) uvek nalazi na istom mestu, Evropa i Ganimed svojim prolaskom pokraj Ia značajno menjaju njegovu putanju koja je zbog toga nepravilno eliptična. Zbog ovih velikih varijacija u udaljenosti Ia od Jupitera, znatno varira i intenzitet plimnih sila, zbog čega se plimna izbočina smanjuje i povećava. Trenje uzrokovano stalnim stezanjem i rastezanjem Ia neprestano topi njegovu unutrašnjost i održava vulkane aktivnima. Prve slike sa tog jupiterovog satelita slikao Vojadžer.

Šta je to albedo?

Albedo je mera refleksivnosti površine ili tela. To je odnos odbijenog elektromagnetnog zračenja i onoga koje pada na telo. Odnos se obično izražava kao decimalna vrednost, ili kao procenat (od 0% do 100%). Ovo je vrlo važna mera u klimatologiji i astronomiji. Albedo snega iznosi do 90%. Okeanska površina ima mali albedo. Prosečan albedo planete Zemlje je 37-39%, dok je albedo Meseca oko 12%. U astronomiji se albedo nebeskog tela može koristiti da se donesu zaključci o sastavu površine tela.

Da li ste znali da nama Mesec uvek pokazuje samo jedno lice?

Kao glavni uzrok tome je veoma jaka gravitacija Zemlje koja je Mesec doslovno vezala za sebe. Mesec ima jedan obrt oko svoje ose za vreme jedne orbite oko Zemlje.

Da li ste znali da je debljina Saturnovih prstenova u proseku oko i manja od 100 m?

Prstenovi nisu jedno telo. Još je James Clerk Maxwell 1857. godine dokazao da prstenovi ne mogu biti jedno telo, već bezbroj samostalnih čestica, što je kasnije dokazano spektroskopskim merenjima. Pomoću Doplerovog efekta je potvrđeno da se čestice bliže Saturnu kreću brže od onih daljih. Čestice prstenova su raznih veličina: od 100-metarskih tela do mikrometarske prašine.

Da li ste znali da…

• ako biste našu planetu sa svim njenim reljefom smanjili na veličnu kugle za bilijar, dobili biste precizniju i ravniju kuglu.
• efekat staklene bašte je upravo taj kome trebamo zahvaliti što sada nismo u ledenom dobu. Bez efekta staklene baste, naša Zemlja bi se brzo ohladila i bila bi vrlo negostoljubiv predeo za nas.
• Sunce za samo jednu sekundu proizvede više enegrije nego sve elektrane na Zemlji.
• temperaturne razlike na Merkuru iznose i do 600 stepeni. Na sunčanoj strani temperatura ide i do +427 stepeni, a na hladnoj i do -170 stepeni