Potraga za vanzemaljcima – (ne)opravdanosti SETI projekta

Dugo planiram da pisem o programu SETI, i konacno je doslo vreme i za to. Pokusacu ukratko da iznesem neke cinjenice i moja razmisljanja o ovom projektu, a zakljucke prepustam vama.

SETI (Search for Extra-Terrestrial Intelligence) je jedan veliki projekat koji obuhvata sve aktivnosti usmerene ka detekciji bilo kakvih radio signala koji poticu od nekog inteligentnog oblika zivota, van nase planete. Naravno, SETI nema nikakve veze sa onim skupljanjem “dokaza” o posetama vanzemaljaca, raznim NLO-ima i slicnim besmislicama. Za razliku od tih amaterskih (i fanatickih) pokusaja prikupljanja dokaza o NLO-ima, koji nemaju bas nikakve veze sa naukom, SETI projekta je nesto sasvim drugo. SETI podrzavaju i finansiraju velike naucne institucije i drzave, na njemu radi ogroman broj naucnika, koristi se najsavremenija oprema, ogromni radio-teleskopi, mocni racunari, ali jedini problem je to sto rezultata jos uvek nema 🙁

Sustina SETI projekta je prikupljanje i analiza radio talasa koji dolaze iz svemira. Logican i realan put u evoluciji svake civilizacije je unapredjenje kominikacije, kako se neka civilizacija sve vise i vise razvija razvijaju se i metode komunikacije. Setite se istorije Zemlje. U davna vremena, ljudi su kominicirali samo unutar svojih plemena, na vrlo malom prostoru. Kasnije, plemena su stvorila gradove, a gradovi drzave. Napredovala je i kominikacija, u pocetku vrlo spora, poruke su prepricavane ali kasnije pojavila su se pisma i pismonose. Kako je ljudsko drustvo evoliralo poboljsavao se i stepen komunikacije izmedju drzava i naroda. Bilo je mnogo problema, razliciti jezici ogromna rastojanja… tokom mnogo vekova ljudske istorije ti problemi su reseni. Pre nekih 50-60 godina covecanstvo je zagospodarilo radio-talasima. Pocela je nova era u komunikaciji!

Radio-talasi su vrlo efikasan posrednik u komunikaciji. Mnogo su brzi, najbrzi, putuju brzinom svetlosti i nista se ne moze kretati brze od njih. Ne samo sto su brzi, oni mogu da putuju daleko, dok god im se nesto ne nadje na putu. Osim ovih prednosti, radio-talasi imaju i jos mnogo drugih dobrih osobina. Neke od tih dobrih osobina nekada se mogu smatrati i nedostacima – nikada ne znate ko sve “slusa”. Radio-talasi su slicni zvuku – kada govorite svi oko vas mogu da vas cuju. Slicno je i sa radio talasima – kada neki predajnik emituje poruku on svoje postojanje otkriva svima koji slusaju, i ne samo sto ce slusaoci znati d apredajnik postoji – oni ce moci da cuju poruku!

Upravo ta osobina (i za neke potrebe nedostatak radio talasa, koji se resava na razlicite nacine) je osnova SETI projekta. Od nastanka radija, televizije a kasnije i satelitskih komunikacija, mi Zemljani saljemo radio talase svuda oko nas, u svemir, i govorimo “mi smo ovde”, “mi smo ovde”…. Mozda tamo daleko neko slusa.

Osnivaci SETI projekta pretpostavili su da ako neka napredna vanzemaljska civilizacija postoji ona mora da salje radio-talase u svemir. Najbolji nacin da otkrijemo tu civilizaciju je da slusamo, pamtimo i analiziramo to sto cujemo. Ideja je bila jednostavna, trebalo je samo napraviti odgovarajuce usi. Ni to nije bilo tesko, postojece radio antene okrenute prilagodjene su i okrenute u pravcu neba. Bili su to radio-teleskopi, usi nase planete.

Mreza radio teleskopa – VLA / “Usi” nase planete

Naravno, nije sve bilo tako jednostavno. Trebalo je izabrati sta slusati i na koji nacin. Eliminisati zvukove sa nase planete, zvukove koje emituju druge zvezde i planete (radio-talasi su prirodna pojava, nastaju u razlicitim procesima u prirodi koji nemaju bas nikakve veze sa covekom niti postojanjem neke inteligente civilizacije). Svemir vam mozda deluje kao tiho mesto, ali u radio spektru nije bas tako, tu je mnogo sumova. Poreklo mnogih je vec poznato, treba izdvojiti samo ono nepoznato i ono sto bi najbolje odgovaralo nekoj drugoj civilizaciji. Sve ovo za naucnike nije bio veliki problem i odredili su sta i na koji nacin treba slusati (kako i zasto je to uradjeno je druga tema, o tome mozda u nekom od narednih tekstova)

Od kada je SETI pokrenut ogromni radio teleskopi sirom nase planete osluskuju razlicite delove neba, beleze tacno vreme, koordinate i signale koje cuju. U pocetku su radio teleskopi korisceni za SETI samo u slobodno vreme, kada nisu radili druge stvari. Bio je to, moze se reci hobi za naucnike, radio-astronome. Vremenom, stvari su ipak postale ozbiljnije, mnogo profesionalnije. Danas, svakoga dana 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, cele godine neki radio teleskopi slusaju i beleze podatke. Podaci sami za sebe ne znace nista, potrebna je detaljna analiza. Tu na scenu stupaju mocni racunari. Racunari obradjuju podatke i u njima tragaju za razlicitim pravilnostima, bilo cime sto bi ukazalo na prisustvo nekog inteligentnog zivota sposobnog da komunicira.

Kolicina podataka koju prikupljaju radio teleskopi je ogromna, a vreme koje je bilo potrebno z aobradu dosta veliko. Mocni racunari bili su zauzeti i drugim stvarima. Bilo je potrebno obezbediti dovoljno racunara koji bi obradili tu ogromnu kolicinu podataka.

Godine 1997. poceo je projekta SETI@home. Bio je ovo zanimljiv projekat koji je trebao da iskoristi kada racunari sede i cekaju novi posao. Zamisao je bila da se to vreme “dremanja” upotrebi za obradjivanje podatak koje su prikupljali radio teleskopi. Napravljen je jedan zanimljiv i vrlo koristan kompjuterski program. Zapravo, bio je to screensaver, ali ne obican ovaj ne samo sto je igrao ulogu obicnog screensavera on je i radio, tragao je za signalima. Screensaver je preko interneta, sa servera SETI@home preuzimao pakete podataka, radio signale koje su snimali teleskopi, obradjivao ih a onda rezultate slao nazad glavnim serverima SETI projekta. U javnosti se brzo culo za ovaj screensaver i njegovu namenu. Vekovima stara ljduska zelja za potragom za vanzemaljcima odigrala je ovog puta ulogu. Ogroman broj korisnika interneta instalirao je ovaj program i ucestvovao je u obradi SETI podataka. Ovo nije bio prvi projekat ovakve vrste, dobrovoljnog ustupanja procesorskog vremena, ali sigurno je bio najpopularniji i najmasovniji. Postavio je i osnove za dalji razvoj mnogih slicnih projekata za razlicite namene (fizika elemenarnih cestica, klimatologija, genetika, medicina). Zbog problema sa odrzavanjem i finanisranjem nekoliko godina nakon nastanka, nekoliko miliona korisnika i verovatno milijardi obradjenih paketica podataka, 15. decembra 2005 godine originalni projekat SETI@home je ugasen. Pridruzen je projektu BOINC. Bio je to projekat koji je radio na slican nacin, ali korisnici su osim potrage za vanzemaljcima slobodno vreme svojih racunara mogli da poklone i za druga istrazivanja.

Ime je promenjeno, ali sustina je ostala ista – traganje za signalom neke napredne civilizacije. Ipak, sve do danasnjeg dana, ko zna koliko obradjenih podataka nije otkriveno nista. Samo par signala koji su bili kandidati za “nesto”, ali nista vise od toga. Gomila sumova i niceg drugog… Oni koji podrzavaju SETI projekat ne odustaju, traganje se nastavlja, ogroman broj racunara analizira podatke, i sve to sa nadom da ce prvi kontakt uskoro biti ostvarn, da ce signal neke udaljene civilizacije biti detektovan.

Od nastanka SETI-ja postavlja se jedno vazno pitanje – Koliko je to sve to realno? Da li stvarno mozemo da ocekujemo da detektujemo signale udaljenih svetova i pravilno ih protumacimo? Niko to sa sigurnoscu ne moze da odgovori na ova pitanja, ali u narednom tekstu (verovatno za par sati) pisacu o nekim mojim razmisljanjima u vezi (ne)opravdanosti SETI projekta.