Restoran Red Sea Star

Da li je moguće sačuvati prirodu i njenu lepotu a u isto vreme nastaviti sa izgradnjom i odgovoriti svojim ambicijama? Možda bi arhitekte čitajući ovaj članak mogle razmisliti o tome kada naredni put projektuju nešto; razmisliti o tome da li postoji na ovoj zemlji još neko osim nas ljudi. Obratiti pažnju na sav taj mali svet oko nas i pružiti šansu ljudima da svoj život grade u zajednici sa svim ostalim bićima na zemlji.

Objekat koji ću vam prezentovati je pravi primer jedne simbioze čovekove tvorevine i prirode. Građen je u skladu sa principima očuvanja prirode pre nekih 30 godina. Deo mora korišćen za izgradnju bio je konstantno zagadjivan od strane ljudi i korlaski grebeni su bili dovedeni do totalnog uništenja. Na početku izgradnje dno mora je bilo potpuno napušteno i suvo kao pustinja. Uz pomoć velikog broja pomorskih biologa ovim koralim obezbeđena je posebna nega i u periodu od 4 godine korali kao i ostatak biljnog sveta bili su potpuno oporavljeni. Na tom delu, u vodama Crvenog mora na 70 metara od obale Eliata, nalazi se jedinstvena observatorija na svetu, The Red Sea Star.

Ovaj projekat osmislio je arhitekta Sefi Kiryaty a sam proračun konstrukcije inžinjeri Mr. Moshe Dreemer i Dr. Nitai Dreemer.

Konstrukcija je morala da zadovolji dve funkcije. Prva je bila sprečavanje pomeranja konstrukcije, plivanja, stvaranjem mase u bazi strukture (koja je u obliku pečurke). Druga funkcija bila je zadržavanje nivoa konstrukcije u dodiru sa površinom mora. Da bi se ovo postiglo dno mora je moralo biti iznivelisano obzirom da je površina dna pod kosinom postajući sve dublja kako se udaljava od obale. Ova konstrukcija je težila nekih 200 tona pre nego što je bila ispunjena betonom. Nivo restorana težine oko 110 tona je u vidu zvede kako bi se stvorio maximalni unutrašnji prostor i svaki gost imao mesto pored prozora. Bilo je jako teško pronaći proizvođače ovakvih prozora obzirom da je trebalo napraviti prozore koji mogu idržati ogroman pritisak vode. Prozori težine 12 tona uvezeni su iz Japana.

U luci delovi konstrukcije spuštani su na dno mora jedan preko drugog pomoću gigantskog krana. Kada je poslednje sjedinjavanje učinjeno, kako bi se spojili delovi konstrukcije, pomoću dva teretna broda ova celokupna struktura je povučena na 2 km do svog konačnog mesta. Konstrukcija je izranjala kao brod i pogled na ovu gigantsku kulu koja pluta morem je bila stvarno fascinantna. Na finalnom mestu izgradnje, odnosno na mestu gde je objekat trebao biti postavljen, uronjeno je 4000 tona betona kako bi ova konstrukcija potonula na samo dno mora. Takođe je usidreno 34 okruglih stubova radijusa 20inča koji su bili dovučeni na 15 metara dubine i tu zaliveni betonom. Celokupan objekat je težine oko 6000 tona i može da izdrži i zemljotrese.

Do ovog objekta se dolazi pomoću 70m dugog mosta koji ovaj objekat spaja sa obalom.

Dva sprata iznad nivoa mora nalazi se ulazni deo sa hodnikom,kafićem i radnjama sa suvenirima.Tu su takođe sala za razne vrste skupova, kao i kuhinja. U među-nivou nalaze se kancelarije i sobe za odmor. Na 5 metara ispod površine mora nalazi se restoran. Pored restorana nalazi se bar. Pola sprata je koktel-bar a druga polovina restoran.

Na krovu The Red Sea Star-a nalazi se bar na otvorenom, Metro bar. On se nalazi na 10 metara iznad površine mora i pruža predivan pogled na Eliat i Aqabu. Bar podseća na krmu broda pa se osim mirisa mora koji vas obuzima javlja utisak da plovite morem.

Dizajner i skulptor Ayala Shperling Tzarfaty je dobila zadatak da uredi enterijer ovog nesvakidašnjeg objekta. Tzarfatijeva je bila i više nego kvalifikovana za ovaj posao obzirom da je u Tell Aviv-u imala svoju radionicu za izradu predmeta inspirisanih morem. Morala je da odgovori na nekoliko veoma komplikovanih pitanja koje je ovaj objekat postavljao. Prvi put videvši ovaj prostor Tzarfatijeva se suočila sa jednom klaustofobičnom čak jezivom atmosferom koju je pravilo plavetnilo koje je prodiralo sa svih strana.

Osnova objekta je u obliku zvezde, dok su stolovi i stolice postavljeni tik uz prozore kako bi gostima omogućili neometani pogled na ove predivne morske dubine. Kroz 62 džinovska prozora, koji se nalaze sa strane i na tavanici, može se videti celokupan podvodni svet. Poseban doživljaj je uveče kada se spretno ukomponovanim osvetljenjem, posebne koloristike stvara utisak ronjenja u suvom.

Njena osnovna zamisao bila je da stvori jedan prijatan relaksirajući ambijent u kome će se uživati u raznovrsnoj hrani i piću.

Utisak zatvorenosti ublažen je obradom zidova tankim malterom u vidu krivina i valova. Rezulatat primene ove vrste rada je enterijer u vidu pećine. Celom širinom zidovi su oslikani leptirima i spiralnim koralima.

Svaki pojedinačni predmet je odrađen i osmišljen tako detaljno kako bi se stvorila atmosfera i scena okoline podvodnog sveta. Stolice su dizajnirane u vidu meduza i oktopoda. Rasveta je inspirisana raznim stvorenjima iz mora. Stubovi su u vidu morskih krastavaca a ograda je u vidu morske trave. Sve je kreirano na taj način kako bi posetilac “osećao more” dok uživa u svom obroku.

Tzarfatijeva je htela da napravi ekvilibrijum sa spoljašnjim svetom praveći prozore oblika talasa i stočiće koji reflektuju uzburkalu vodu napolju. Stočići su u obliku ameba boje korala. Njihova glatka, crvenkasta površina napravljena od peska obojenog i izmešanog epoxy lepkom reflektuje svetlost i čini zajedno sa podom da odbljesci vode o ove površine stvaraju utisak kao da se sva podvodna bića kreću po samoj prostoriji i na taj način daju nesvakidašnji doživljaj kao da se nalazimo na samom dnu mora opkoljeni podvodnim svetom.

Tavanica je napravljena sa više od 200 delića koji su nalik na morske stakliće. Ovi elementi su napravljeni od akustičnog melamina pokriveni felcom od kojih neki čine ventile za dovod vazduha. Pod restorana je od peska pokrivenog providnim slojem epoxy lepka koji daje osećaj hodanja po mokrom pesku. Sa plafona vise smežurane zvezde i anemone koje služe za rasvetu. Bar stolice sa metalnim nogama u vidu pipaka asociraju na oktopuse.

Ne postoji ni jedan delić ove prostorije koji nije do najsitnih detalja obrađivan i osmišljen. Bilo je potrebno oko 2 godine da se sve osmisli i napravi. Efektu da se nalazite u jednom snu doprineo je i materijal od koga je izrađen nameštaj – posebna, zgužvana svila koju Tzarfatijeva prozivodi.

Jedan od izazova bio je i odabiranje i uklapanje boja. Voda koja je bila sa svih strana činila je da sve boje u ovom prostoru deluju potpuno drugačije nego na dnevnom svetlu čineći da sve deluje plavlje. Sve je delovalo plavo – ljudi, hrana. Čak je odavalo utisak da je hrana pokvarena.

Plava boja mora u koju su gledali ljudi kroz prozore izazivala je bolest i mučninu pa je Tzarfatijeva u razgovoru sa stručnjacima saznala kako koja boja može uticati na tu plavu. Bila je privučena divljim bojama podvodnog sveta. Tako je odabrala tonove crvene, žute i narandžaste.

Posebna pažnja je usmerena ventilacionom sistemu, muzici i akustici.

Slike enterijera restorana Red Sea Star u Eliatu, Izrael