Websajt-Prijava

Prijavite se za kviz PAB-FIZ! 

Ako volite kvizove i želite da na zanimljiv način testirate vaše znanje, a pritom i osvojite vredne nagrade, pridružite nam se na uzbudljivom kvizu – PAB-FIZ, koji organizuje Društvo fizičara ...
Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Uskrs – kako se odredjuje datum

Uskrs – kako se odredjuje datum 1Svake godine me bar neko pita kako se odredjuje datum Uskrsa, zasto je datum pravoslavnog i katolickog uskrsa nekada isti a nekada ne itd itd. Mnogo pitanja vezano je za taj praznik, odgovori oko datuma su dosta jednostavni… ili bar tako deluje na prvi pogled. Probacu ovde da objasnim na koji nacin se odredjuje datum Uskrsa, prema oba kalendara.

Na prvi pogled odredjivanje datuma deluje jednostavno, i kad kod nekog pitate dobijete odgovor tipa “Uskrs pada u prvu nedelju, nakon punog Meseca, posle prolecne ravnodnevice


Zvuci jedostavno, i jeste… ali jedini problem je to sto nije tacno! Komplikacije u odredjivanju datuma pocinju cinjenicom da bi ova recenica trebala da glasi otprilike “Uskrs pada u nedelju, nakon Pasalnog meseca“. Pretpostavljam da se sada pitate sta je to Pasalni mesec? To je isti onaj pun mesec iz prve recenice, ali ako mislite da je dovoljno da izadjete napolje, vidite pun mesec (krajem marta ili u aprilu) i odredite dan Uskrsa grdno se varate. Sve je to mnogo komplikovanije, cak i komplikovanije od onoga sto sam i ja mislio do pre oko dva sata.

Postoji nekoliko razloga koji komplikuju stvari. Pre svega to je cinjenica da se za odredjivanje dana prolecne ravnodnevice i punog meseca ne koriste astronomska posmatranja, tj. realna slika vasione, vec tablice. Drugi razlog, koji je verovatno najvazniji uzrok za razliku u datumu pravoslavnog i katolickog Uskrsa, je jevrejski praznik Pasha (kad se u pricu umesa nesto vezano za jevrejski kalendar to moze da bude sve, samo ne jednostavno). Naravno, razlika od 13 dana u datumima izmedju julijanskog i gregorijanskog kalendara i ovde dolazi do izrazaja.

Jedino sto je sigurno je to da Uskrs mora da bude izmedju 22. marta i 25. aprila – kod katolika po gregorijanskom, a kod pravoslavaca po julijanskom kalendaru. Zbog pomenute razlike od 13 dana, od pravoslavaca Uskrs je uvek izmedju 4. aprila i 8. maja po kalendaru koji svakodnevno koristimo.

Vidimo da je Uskrs, kao i mnogi drugi praznici u Hriscanstvu, vezan pre svega za smenu godisnjih doba. Osnova za odredjivanje Uskrsa je prolecna ravnodevica (slicno – Bozic je odmah posle zimske kratkodvenice). Prolecna ravnodnevica, ili pocetak proleca, astronosmki moze da bude 20 ili 21 marta, ali kada se odredjuje dan Uskrsa uzima se uvek 21. mart. To je pocetni dan u odnosu na koji se odredjuje Uskrs. Sledece je pun mesec. Verovatno je poznato da Mesec obidje oko Zemlje za oko 28 dana, pa je zbog toga i dan punog meseca promenljiv. Bitno je zapamtiti da se kod odredjivanja datuma Uskrsa koristi podatak iz tablica (crkvenog kalendara) a ne pravi Mesec koji vidimo. Razlika izmedju onoga sto vidimo na nebu i onoga sto pise u kalendaru moze da bude i dva dana. Ova razlika mozda deluje malo, ali ako je pun mesec na primer u subotu – datum Uskrsa moze da se pomeri celu nedelju.

Ove godine (2008) astronomski i crkveni pun mesec su istog dana, 21. marta i 20. aprila (po gregorijanskom kalendaru). Datum prolecne ravnodnevice i prvog punog meseca nakon nje (u racun se ukljucjuju i minuti) ove godine su isti, i prema gornjoj definiciji uskrs bi trebao da bude prve nedelje nakon 21. marta. Taj dan bio je petak, prva nedelja posle toga – 23. mart. Tačno – tad je i bio Uskrs, ali kod katolika!

Uskrs – kako se odredjuje datum 2Mozda se neki od vas sada pitaju zasto samo kod katolika? Setite se one razlike od 13 dana izmedju julijanskog i gregorijanskog kalendara – 21. marta po gregorijanskom kalendaru jos nije nastupila prolecna ravnodnevica za korisnike julijanskog kalendara! Upravo je prolecna ravnodnevica merilo za tacnost kalendara – sto je kalendar tacniji, datum ravnodnevice je konstantniji (setite se i horoskopa – znaci zodijaka se racunaju upravo od dana prolecne ravnodnevice, ako ste se ikada pitali zasto vas znak pocinje bas 21. u mesecu – ovo je razlog). Prema julijanskom kalendaru ravnodnevica nastupa isto 21. marta po vazecem, julijanskom, kalendaru; a to je 4. aprila po gregorijankom kalendaru (zbog toga pravoslavni uskrs ne moze da bude pre ovog dana).

Da bi odredili datum pravoslavnog Uskrsa kao polaznu tacku koristimo upravo taj 4. april i trazimo prvi pun mesec posle tog dana. Naravno, i ovde datum punog meseca treba uzeti iz crkvenog kalendara. Ove godine to je 20. april, nedelja. Prva nedelja posle punog meseca je – 27. april. TAČNO – danasnji dan, Uskrs!

Ako ste mislili da je ovo sve, gresite. Sto se katolickog Uskrsa tice nema vise sta da se doda, sve je receno, ali kada je rec o pravoslavnom Uskrsu tu nije kraj price. Pravoslavni Uskrs NIKADA ne moze da bude pre jevrejskog praznika Pasha.

Ovde na scenu upada verovatno najkomplikovaniji igrac medju kalendarima. Jevrejski kalendar je lunarni kalendar (zasnovan je na kretanju Meseca za razliku od solarnih – julijanskog i gregorijanskog, koji su zasnovani na kretanju Zemlje oko Sunca) toliko komplikovan da je broj ljudi koji razumeju ovaj kalendar mnogo mali (cak i medju jevrejima, samo neki najuceniji ljudi mogu da racunaju vreme na osnovu tog kalendara).Detalji odredjivanja datuma ovog jevrejskog praznika, izlaze iz teme ovog teksta ali ako je nekome potrebno postoje mnoge tablice na internetu, vidi ovde.

Pomenucu samo par bitnih podatak iz istorije. Pasha je praznik koji traje 7 dana i obelezava egzodus jevrejea iz Egipta. Veza ovog praznika sa hriscanstvom i Uskrsom potice od predanja da je Tajna vecera upravo vezana za ovaj jevrejski praznik. Prema tome, poznato je da je Tajna vecera bila je pre raspeca pa Uskrs nikako ne moze da nastupi pre Tajne vecere, tj. pre ovog jevrejskog praznika.

Ako nekoga interesuje kako sve ovo da pretvori u brojeve, ili kompjuterski program, objasnjenje algoritma moze da vidi ovde.

To je otprilike to. Sustina je jednostavna:

  • katolicki – 21. mart, prvi pun mesec, pa nedelja posle toga
  • pravoslavni – 4. april, prvi pun mesec, nedelja posle toga (i posle jevrejske Pashe)

U slucaju da vam sve ovo deluje komplikovano – sledece godine Uskrs je 12. aprila (za katolike), 19. aprila (za pravoslavce). Naredne dve godine, 2010 i 2011 oba Uskrsa bice istog dana – 4, odnosno 24. aprila. Sledeće 2012. godine katolički Uskrs biće 8, a pravoslavni 15. aprila 2012. Godine 2013. razlika između dana Uskrsa biće dosta velika – katolički 31. marta a pravoslavni Uskrs 5.maja. Godine 2014. Uskrs pada 20. aprila i za pravoslavne i za katoličke vernike.

45 Comments
  1. 07.01.2009.
  2. 08.01.2009.
  3. 11.01.2010.
  4. 11.01.2010.
  5. 16.01.2010.
  6. 16.01.2010.
  7. 18.01.2010.
  8. 25.01.2010.
  9. 15.03.2010.
  10. 15.03.2010.
  11. 30.03.2010.
  12. 30.03.2010.
  13. 31.03.2010.
  14. 31.03.2010.
  15. 01.04.2010.
  16. 02.04.2010.
  17. 19.11.2010.
  18. 19.11.2010.
  19. 22.11.2010.
  20. 22.11.2010.
  21. 23.11.2010.
  22. 30.04.2011.
  23. 20.03.2012.
  24. 20.03.2012.
  25. 21.03.2012.
  26. 30.12.2012.
  27. 30.12.2012.
  28. 30.12.2012.
  29. 15.01.2013.
  30. 01.03.2013.
  31. 26.03.2013.
  32. 26.03.2013.
  33. 02.04.2013.
  34. 03.05.2013.
  35. 01.09.2013.
  36. 03.01.2014.
  37. 06.01.2014.
  38. 14.04.2014.
  39. 14.04.2014.
  40. 14.04.2014.
  41. 18.04.2014.
  42. 21.12.2015.
  43. 01.05.2016.
  44. 29.12.2016.
  45. 10.05.2021.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.