Mi odlično znamo kad je zemljotres. Sve se trese oko nas. Posle na televiziji čujemo da je zemljotres bio neke snage izražene u Rihterima ili čujemo od nekog da pominje da je to isto kao i ovoliko u Merkalijima. Obično se pominje da se na Rihterovu vrednost dodaje 2 ili 3 i dobije se Merkalijeva vrednost. Da li je u stvari sve to tačno?
Prvo da se upoznamo sa istorijom učenja o zemljotresima. Ljudi su od uvek beležili i pokušavali da otkriju sta se to zapravo dešava sa zemljom kad se trese. Primećeno je da se po nekad trese manje, a po nekad vise, ali koliko je to u nekim jedinica? Kako da znamo koji je jači, a koji slabiji od dva slična zemljotresa? Svima nam je naširoko poznata Rihterova skala. Isto toliko poznata je i Merkalijeva. Rihterova skala je dobila ime po američkom seizmologu i fizičaru Čarlsu Francisu Rihteru.
U vreme kada je Rihter počeo saradnju sa Gutenbergom, jedini način za očitavanje snage zemljotresa je bila skala razvijena 1902. godine od strane italijanskog svestenika i geologa Djuzepe Merkalija. Merkalijeva skala ima klasifikaciju snage od 1 do 12 opisujuci na svakom stepenu kako se ponašaju kuce, zgrade i ljudi. Jedan evidentni problem kod Merkalijeve skale je taj sto se oslonjen samo na subjektivni osećaj ljudi. Nisu sve zgrade isto napravljene, pa i s’tim u vezi neće sve zgrade isto reagovati na potres. Merkalijeva skala takođe ne može odrediti snagu zemljotresa koji je daleko od naseljenog mesta i gde nije bilo ljudi u trenutku potresa.
Rihter i Gutenberg su razvili skalu za očitavanje snage zemljotresa u hipocentru koja se zove Rihterova skala. Rihter je za očitavanje snage potresa koristio seizmogram. To je instrument koji je obično kao rolna papira koja je postavljena na stalno mesto i klatna koji registruje potrese i iscrtava krivu na papiru kako se kreće tlo. Skala za merenje snage potresa uzima u obzir udaljenost instrumenta od epicentra zemljotresa, odnosno tačke na zemlji iznad hipocentra. Rihter je izabrao termin magnituda da opiše snagu zemljotresa. (U astronomiji se termin magnituda koristi u opisu jačine svetlosti neke zvezde).
Gutenberg je predložio da skala za očitavanje zemljotresa bude logaritamska, tako da bi zemljotres od 7 stepeni po Rihhteru bio 10 puta jači od zemljotresa od 6 stepeni, taj 100 pita jači od zemljotresa koji je 5 stepeni, a taj 1000 puta jači od zemljotresa snage 4 stepeni. Logaritamska skala magnitude potresa se ne zavrsava na 9. ili 10. stepenu, ali nije registrovan jači zemljotres od 9.3 stepeni po Rihteru, pa se ta vrednost uzima kao maksimalna. Definicija rihterove skale bi bila:
Rihterova skala magnitude potresa, poznata i kao skala lokalne magnitude, ML, koristi se kao mera količine oslobođene energije u hipocentru, prilikom nastanka zemljotresa. To je logaritamska skala, određena na osnovu računanja logaritma horizontalne amplitude najvećeg pomeraja i nulte amplitude, na horizontalnom torzionom seizmometru tipa Vud-Anderson.
Amlituda je generalizovana funkcionalna zavisnost amplitude od epicentralnog rastojanja, koja je izvedena tako da za epicentralno rastojanje od 100 km, zemljotres nulte magnitude rezultira ekvivalentnom maksimalnom amplitudom od 1 μm na standardnom seizmografu, koji je koristio Rihter.
Čedo,
Odličan tekst! 😉 Imao bih glavno pitanje: kako upoređivati dva zemljotresa jednake jačine u stepenima Rihterove skale, ali koji su nastali na različitoj dubini?
Recimo, nedavni Zemljotres u Lorki u Španiji bio je 5,x Rihtera ali sa hipocentrom samo na 1km dubine! Kako to uporediti sa posledicama u epicentru za zemljotres iste jačine ali hipocentrom na 100km dubine (jedna verijabla drugačija)? On, jasno, ima veći radijus i izaziva manju štetu. Kako to najjednostavnije uraditi da bi se dobilo poređenje koje svako može da razume (recimo, bio je x puta slabiji u epicentru)?
To je prvo pitanje, evo i drugo, kako da uporedimo taj zemljotes u Lorki sa našim u Kraljevu (4,x Rihera) na različitoj dubini koju sam zaboravio (dve varijable)? Dakle različite magnitude i dubine (možemo za dubinu/hipocentar reći “radijusa” ili “amplitude”?).
Hvala!
svidja mi se pitanje. sledeci tekst ce biti o ovome, iskreno kraci, ali objasnicu sile delovanja.
samo da te ne uskratim odgovora sada.
nije samo dubina faktor po kome se racuna jacina u epicentru. bitno je i kakav je materijal kroz koji se prostire zemljotres (kroz pesak, ili stene), nacin nastanka u hipocentru i jos nekoliko stvari.
o tome cete videti u narednom tekstu
Hvala na odgovoru Čedo, radujem se sledećem tekstu.
Svaki dan ima preko 10 zemljotresa jačih od 5 stepeni Rihtera, međutim, mi za njih uopšte ne čujemo jer su slabi na površini ili su u zoni gde nema ljudi.
Mapa zemljotresa za poslednjih 48h: http://www.emsc-csem.org/Earthquake/Map/gmap.php
Seizmička aktivnost u realnom vremenu (magnituda, dubina): http://www.emsc-csem.org/Earthquake/index.php
Ako jačina u epicentru zavisi od dosta faktora, kao što navodiš, kako možemo da poredimo dva zamljotresa (recimo Lorku i Kraljevo)? Rihterova ne govori dovoljno, a Merkalijeva je opisna. (Za sledeći tekst, možda neki primeri zemljotresa za koje svi znamo: Čile, Skoplje… i ako može o dugoročnim predviđanjima kretanja/pomeranja trusnih zona.)
Još i ovo, neću više “gnjaviti”: objasnio si šta je lokalna magnituda (ML). Šta su “MD”, MB” i “M” (vide se na gornjem linku)? Hvala.
MD-trajanje, trajnost, duzina, magnitude, MS-magnituda povrsinskih talasa, MB-teleseizmicko telo talasa, M-moment magnitude
Hvala! 😉
Interesuje me samo zbog cega rihterova i merkalijeva skala ne mogu da se porede. Hvala unapred! 😀
Zanima me vase misljenje o trenutnim zemljotresima u Ohridu?
Ako je max zemljotres ML=9.3, A0=0.001 mm, da li to znaci da je maksimalna amplituda pomeranja:
A=A0 x 10^(9.3)= 1.99km ??
Kako je to izmereno ?!
koliko je 5 stepeni rihtera stepeni merkalija?
Pozdrav Dušane. Među ljudima je ustaljeno neko mišljenje da postoji neka veza između Ruhterove i Merkalijeve skale. Naime, Merkalijeva skala je vrlo zaslužna jer smo uz pomoć nje uspeli da rekonstruišemo snage zemljotresa koji su se dogodili davno u prošlosti. To smo uspeli iz jednog prostog razloga, Merkalijeva skala je skala subjektivnog osećaja pomeraja tla. Ustanovio ju je Đuzepe Merkalij italijanski sveštenik i geolog. Merkalijeva skala ima klasifikaciju snage od 1 do 12 stepeni opisujući na svakom stepenu kako se ponašaju kuće, zgrade i ljudi. Prednosti, procena snage istorijskih zemljotresa i potresa gde nema seizmografa u blizini. Mane, nepreciznost, nepoznata tačna oslobođena snaga potresa, nepoznat epicentar, nepoznat tip zemljotresa. Njegova tabela izleda od prilike ovako
Vrlo lepo i slikovito opisano, ali zanjući da je on živeo i radio krajem 19. i početkom 20. veka, jasno je da sada objekti neće snositi iste konsekvence kao u njegovo vreme.
Dok je Merkalijeva skala subjektivna i ne toliko tačna, Rihterova skala je dosta pouzdanija jer se izražava matematički i pokazuje količinu oslobođene energije u hipocentru (mestu nastanka potresa). Ona je logaritamska i određuje se na osnovu računanja logaritma horizontalne amplitude najvećeg pomeraja tla i nulte amplitude pomeraja tla. Tako, na primer, zemljotres magnitude 5 stepeni po Rihteru ima 10 puta veću amlitudu pomeraja tla od potresa koji je 4 stepena po Rihteru.
Što se tiče energije koja se oslobodi u hipocentru, to od prilike izlega ovako. Zemljotres snage 4° po Rihteru, oslobodi energiju koja ima ekvivalent eksplozije 1kt TNT ili jedne male nuklearne bombe, dok zemljotres snage 5° po Rihteru, ima svoj ekvivalent u eksploziji 32kt TNTa.
Sližićemo se da nije isto ako se potres jedne iste snage oslobodi na samo par km od površine ili na dubini od 100km. U prvom slučaju potres će se osetiti na manjoj površini, ali će biti znatno razorniji, a u drugom slučaju će se osetiti na većoj površini, ali najverovatnije bez ikakvih pričinjenih šteta. Još jednostavnije rečeno, nije isto da li vam “ispod nogu eksplodira 32kt TNT” na 2km ili na 100km.