Nauka u ekonomiji (privredi)

Transmisija (prenos) znanja

Naučni sistem je ključni element u prenosu znanja, naročito obrazovanje i obuka naučnika i inženjera. U ekonomiji zasnovanoj na znanju, učenje postaje izuzetno važno u određivanju sudbine pojedinaca, preduzeća i nacionalne ekonomije. Ljudska mogućnosti za učenje novih veština i njihova primena su ključ za apsorbovanje i korišćenje novih tehnologija. Pravilno obučeni istraživači i tehničari su neophodni za proizvodnju i primenu i naučnih i tehnoloških saznanja. Naučni sistem, posebno univerziteti, su centri za edukaciju i obuku istraživačke radne snage za ekonomiju zasnovanu na znanju.

Nažalost usled ekonomske krize koja je nastala 2008. godine, budžet za naučna istraživanja je znatno smanjen. Iako to značajno utiče na smanjenje mogućnosti za proizvodnju fundamentalnog i praktičnog zanja, to nije jedini problem sa kojim se fabrike znanja susreću danas. Jedan od problema je kako pružiti široko obrazovanje za sve veći broj građana, a istovremeno usmeravati visok nivo obuke kroz istraživanja na diplomskim i postdiplomskim nivoima. U većini OECD-a zemljama, došlo je do naglog porasta u oba broja studenata i procenat mladih ljudi upisani u visokom obrazovanju, što je dovelo do napetosti između kvantiteta i kvaliteta obrazovnih.

Univerziteti suprotstavaju potrebu da se nastave kvalitetna istraživanja i istraživačka obuka u kontekstu smanjenje sredstava i sve većih zahteva studenata. U isto vreme, čini se da postoje razlike u razvoju između tržišnih potreba za novim istraživačima i kvalifikacija, kao i ponude na tržištu novih doktora nauka. Postoji treći problem, a to je podsticanje interesovanja mladih ljudi za karijeru u nauci, što bi moglo imati ozbiljne posledice ne samo za dostupnost istraživača i inženjera, ali i za svest javnosti u vezi sa ekonomskim vrednostima nauke i tehnologije.

Transfer znanja

Naučni sistem igra važnu ulogu u prenosu i širenju znanja kroz ekonomiju. Jedan od obeležja ekonomije zasnovane na znanju je priznanje da je širenje znanja podjednako značajano kao nastanak istog, što je dovelo do povećane pažnje “distributivne mreže znanja” i “nacionalnog sistema inovacija”. To su agenti i strukture koje podržavaju napredak i upotrebu znanja u privredi i veze između njih. Oni su od presudnog značaja za sposobnost zemlje da širi inovacije i da apsorbuje i maksimizira doprinos tehnologije procesu proizvodnje i razvoja proizvoda.

U takvom okruženju, naučni sistem ima veliku ulogu u stvaranju primenljivog znanja za tehnološki napredak i za razvoj zajedničke kulturne osnove za razmenu informacija. Privrede se odlikuju različitim stepenom “raspodele moći” u svojoj sposobnosti prenosa znanja u okviru i preko mreže naučnih istraživača i istraživačkih institucija. Raspodela snaga ekonomije delimično zavisi od podsticaja i postojanja institucija, kao što su one visokog obrazovanja, za distribuciju znanja. Efektivna distribucije znanja, međutim, takođe zavisi od investiranja u sposobnosti za pronalaženje i prilagođavanja znanja za upotrebu, a u razvoju jedinica premošćavanja ili centrima. Tako da postoje izbori da se između ulaganja u proizvodnju, ili u mogućnosti za širenje i korišćenje, naučnih saznanja.

nastaviće se…