Uticaj i karakteristike

Šta utiče na ekonomiju znanja?

Postoji puno faktora koji utiču na razvoj ekonomije znanja, a to takođe utiče i na promenu pravila u poslovanju. Neki od tih faktora su:

• Globalizacija – tržišta su međunarodna, a proizvodi su dostupni širom sveta
• Informaciona tehnologija, i to na sledeće načine:
  • kompjuterske mreže, ili “globalna sela”,
  • novi mediji – oni povećavaju proizvodnju i distribuciju znanja, što rezultuje kolektivnom inteligencijom. Danas je mnogo jednostavnije i lakše pristupini širokoj bazi znanja i literature.
  • gustina znanja – efikasna proizvodnja se oslanja na infomacije i know-how. Podaci pokazuju da u svetu čak 70% radnika su umni radnici i da više koriste svoj um, nego fizičku snagu.
• Institucionalne promene na tržištu rada i promene u ponašanju firmi. Nova radna mesta visoke performanse i fleksibilnost preduzeća traže od radnika kvalitete kao što su inicijativa, kreativnost, rešavanje problema i otvorenost za promene i dr.

Kao rezultat svega ovoga dobra danas imamo elektronsku trgovinu koja nam omogućava da robu možemo razviti, naručiti, prodati, a u mnogim slučajevima čak i isporučiti u elektronskoj formi.

Karakteristike

Ekonomija znanja se bitno razlikuje u odnosu na tradicionalnu ekonomiju i to:

• Ekonomija znanja se ne bazira na oskudici resursa, već na obilju. Za razliku od većine resursa koji su postaju osiromašeni kada se koriste, informacija i znanje se mogu deliti i koristiti bez ograničenja, i zapravo dolazi do njegovog obogaćivanja, a ne osiromašivanja.
• Efekat (značaj) lokacije je ili:
  • smanjen, u nekim ekonomskim aktivnostima: kada se koriste odgovarajuća tehnologija i metode, virtualna tržišta i virtualne organizacije koje nude koristi brzine, agilnosti, aktivnosti se mogu realizovati globalno i celodnevno.
  • ili, naprotiv, kao podrška za neke druge aktivnosti, na drugim poljima ekonomije, time što će kreirati poslovne klastere oko centra znanja, kao što su univerziteti i istraživački centri. Ipak, klasteri su već postojali i u vremenima pre ekonomije znanja.
  • Zakoni, barijere, takse i načini da se izmeri se teško mogu primeniti jedino na nacionalnoj osnovi. Znanje i informacije „cure“ tamo gde je tražnja za njima najveća i barijere najniže. Zato danas postoji problem odliva mozgova.
  • Znanje poboljšava proizvode ili usluge i mogu da utiče značajno na formiranje premije nad cenama uporedivih proizvoda sa niskim ugrađenim znanjem ili znanjem intenziteta.
  • Cena i vrednost zavisi najviše od koncepta, tj. tačke gledišta. Na primer neka ista informacija ili znanje mogu da imaju različitu cenu za različite ljude, ili čak i za istu osobu ali u različitim vremenima.
  • Znanje kada je zatovreno u sistemili procesu ima bitno veću vrednost nego kada je „na slobodi“.
  • Ljudski kapital – kompentence – su ključne komponente vrednosti u kompanijama baziranim na znanju, ali ipak par kompanija svoje nivoe kompentencije objavljuje u godišnjim izveštajima. Danas se često smanjenje organizacije vidi kao pozitivna mera za smanjenje troškova.
  • Komunikacija se sve više vidi kao osnovni tok znanja. Socijalne strukture, kulturni konteksti i drugi faktori utiču na društvene odnose i stoga su od osnovne važnosti za ekonomiju znanja.

Ove karakteristike zahtevaju ideje i mere koje treba da primene osobe koje vode ekonomsku politiku, od strane menadžera i umnih radnika.

Ekonomija znanja ima višestruke oblike u kojima se može pojaviti, ali postoje predviđanja da će novu ekonomiju produžiti radikalno, stvaranjem obrazaca u kojem će čak i ideje biti prepoznate i identifikovane kao roba. To svakako nije najbolje vreme da se donose ishitrena rešenja o ovoj tvrdnji, ali s obzirom na prirodu „znanja“, dodato na činjenicu dubokog prodora ove nove forme ekonomije, postoji sigurno jasan put napred za ovaj pojam, iako podatke (tj. kvantum revolucionarnog pristupa i njegove primenjivosti i komercijalna vrednost), ostaju u domenu spekulacije, kao sada.