Obnovljivi izvori energije u Srbiji

Najčešće se setimo da nešto nije u redu, tek kada to direktno utiče na nas. Može se reći da smo sada svi postali svesni problema koji nas okružuju, a koji su se godinama, ljudskom krivicom, nagomilavali. Naša civilizacija i Zemljin ekološki sistem su u sukobu, a klimatska kriza je najistaknutija, najpogubnija i najopasnija posledica tog sukoba. Zbog toga sada imamo zadatak da život na Zemlji očuvamo, i da promenimo sve ono što ga ugrožava. Neprekidan porast broja ljudi, potreba za prostranstvom i energijom, uslovili su da nam planeta postane tesna, a upotrebom fosilnih goriva, u atmosferu je dospela ogromna količina štetnih materija. Pri tome su ljudskom nemarnošću, nepoštovanjem pravila i zakona, ugrožene mnoge vrste, pa i mi sami.

Ja, kao i mnogi drugi, smatram da je sad pravi trenutak da nešto promenimo i da pokrenemo akciju spasavanja čitavog sveta. Zbog toga se nadam da ću svojim idejama za rešavanje ekoloških i energetskih problema u našoj zemlji, uspeti da dam mali doprinos ovoj akciji koja treba da pomogne čitavom čovečanstvu i životu na Zemlji. Jer svi smo mi isti, i svi imamo nešto zajedničko, a to je naš dom, bez obzira na kojem delu planete živeli. Neophodno je da ga sačuvamo od nas samih!

Neobnovljivi izvori energije

Sagorevanje fosilnih goriva, predstavlja najveći uzrok globalnog zagrevanja usled emisije ugljendioksida, sumpornih i azotnih jedinjenja. Problemi sa neobnovljivim izvorima energije su u njihovoj količini i rasprostranjenosti. Zalihe fosilnih goriva su ograničene i brzo nestaju, a usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korišćenje neobnovljivih goriva stvorilo je sistem međuzavisnosti, tako da se države koje uvoze fosilna goriva nalaze u podređenim položajima.

Sa druge strane, primena nuklearne energije, predstavlja uslovno čistu tehnologiju ukolko se izuzme radioaktivni otpad, kao jedan od konačnih produkata takve energetske transformacije, što je nemoguće. U slučaju katastrofa može doći do izuzetno velikih zagađenja sa ogromnim posledicama na čoveka i životnu okolinu i u lokalnom i u globalnom smislu

Mada za sada praktično nije moguće isključiti neobnovljive izvore energije, primena obnovljivih izvora, u mnogome može smanjiti emisiju gasova staklene bašte i stepen zagađenja uopšte smanjiti, pa i sistem međuzavisnosti.

Obnovljivi izvori energije

Ovi izvori predstavljaju neiscrpan prirodan vid energije koja se nalazi svuda oko nas. Pod pojmom obnovljivi izvori energije, podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično. Na primer, za Republiku Srbiju raspodela resursa obnovljivih izvora energije je sledeća:

• energija biomase (63%)
• solarna energija, (17%)
• energija malih vodotokova, (10 %)
• energija vetra, (5%)
• geotermalna energija.  ()

Energija biomase

Biomasa predstavlja biorazgradljiv deo poljoprivrednih proizvoda, otpada i nusproizvoda od poljoprivrede i šumarstva, kao i biorazgradljive delove industrijskog i komunalnog otpada.

Od poljoprivrednih proizvoda za dobijanje energije najviše se koriste šećerna trska, šećerna repa, kukuruz i krompir. Poljoprivredni i šumski otpad čine: slama, otpalo lišće i staro neiskorišćeno drvo,a za dobijanje energije od gradskog otpada mogu se koristiti papir i biljni ostaci.

Postupci korišćenja biomase su:

• sagorevanje,
• hemijska transformacija u gasovito ili tečno gorivo.

Dobijena energija može se prevesti u toplotnu, električnu i energiju za pogon vozila.

Značaj biomase je u održanju konstantnog nivoa ugljen-dioksida. Prilikom eksploatacije bioobnovljive energije ne dolazi do ispuštanja prevelike količine ugljen-dioksida, kao u slučaju fosilnih goriva. Ugljendioksid nastao sagorevanjem biomase ne izaziva klimatske promene jer je to upravo ona količina ugljen-dioksida koju je biljka apsorbovala tokom svog životnog ciklusa, i koja bi bila oslobođena prilikom truljenja biljke. Koliko je biomasa efikasno skladište ugljenika i njegovih jedinjenja vidi se na primeru Evrope. U šumama ovog kontinenta oko 793 m³ novog drveta izraste svake godine, a 418 m³ drveta se poseče. Kao rezultat toga površina šuma u Evropi porasla je za 9 miliona hektara za poslednjih 10 godina. Ovakvim povećanjem šumskih resursa bitno se utiče na nivo ugljendioksida u atmosferi.

Biomase je bogata energijom. Ta energija je hemijske prirode i prilikom njene eksploatacije nema prekida. Iz poljoprivrednog otpada naše države današnjim metodama može se dobiti energija koja se meri u desetinama hiljada terodžula godišnje.

Smatram da je za Srbiju najbolja i najisplativija metoda korišćenja biomase , proizvodnja biogasa. Iako se broj farmi u našoj državi smanjio, veliki broj seoskih domaćinstava gaji stoku, čiji bi se stajnjak mogao iskoristiti u proizvodnji. Za ovu metodu koristi se i poljoprivredni otpad, koga u Srbiji, kao što je već spomenuto, ima u velikim količinama. Moguće je i korišćenje mulja iz otpadnih voda, kao i deo svakodnevnog organskog otpada. Proces u kojem se dobija biogas, naziva se anaerobna digestija. Ova vrsta digestije predstavlja razgradnju organske materije pomoću bakterija, u odsustvu kiseonika. Raspadanje organske materije pomoću bakterija je prirodan proces truljenja. Kao rezultat, dobija se gas sa visokim sadržajem metana i vode. Pored metana, u biogasu nalazi se i ugljen-dioksid. Kako bismo na najlakši način dobili, a kasnije i iskoristili dobijeni gas, bakterije i organsku materiju stavljamo u posebne rezervoare (digestore). Radna temperatura u rezervoaru mora biti stalna. U digestore najčešće se postavlja jedna vrsta organskog materijala kao glavni supstrat (npr. stajnjak) i drugi supstrati koji povećavaju profitabilnost (npr. biljni ostaci ili ostaci hrane).

Velika prednost anaerobne digestije je u tome što je u beskiseoničnoj atmosferi digestora onemogućen razvoj parazita. Takođe, kao ostatak procesa digestije, nastaje materijal koji predstavlja sirovinu za proizvodnju biođubriva. Ovo đubrivo u sebi ima veliku količinu vode, pa se njegovim korišćenjem dobija i efekat navodnjavanja.

Da bi potencijal biomase naše države bio u potpunosti iskorišćen, ovakva vrsta goriva mora biti na dobar način promovisana. Pored toga moraju postojati tačno određeni propisi za izgradnju potrebnih postrojenja, ali i poreske i carinske olakšice prilikom uvoza potrebne tehnike.