![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 12")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 19")
- Padajte, padajte s’ neba sateliti
- Pad satelita UARS (dopuna 1)
- Pad satelita UARS (dopuna 2)
- Pad satelita UARS (dopuna 3)
- Gde je satelit UARS?
(24. septembar, 03h 15min) Prema najnovijim podacima objavljenim na sajtu satelita UARS (u 1h 30h) satelit će pasti između 5h i 9h po našem vremenu. Moguća mesta pada satelita nalaze na teritoriji Kanade, Afrike i Australije kao i na Atlantskom, Tihom i Indijskom okeanu.
Precizniji podaci dolaze iz Centra za praćenje svemirskog otpada. Prema predviđima na ovom sajtu satelit UARS će pasti u oblast Tihog okeana, 24. septembra u 06h 4 min po našem vremenu. Očekivana greška ove procene je +/- 3 sati.
Na karti prikazana je predviđena lokacija za pad satelita. Plave i žuta linija označavaju mesta prolaska satelita pre (plava) i posle (žuta) predviđenog vremena. Markeri označavaju vremenske intervale od 5 minuta. Pad satelita moguć je na svim lokacijama gde prolazi plava ili žuta linija. Bela linija označava granicu noći a beli marker položaj Sunca.
Leave a Reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
){kind=link}
meni je sve ovo strašno i tragi-smešno… ima li nade da će ikada pasti?… tolika nauka, stručnjaci, proračuni, tehnika… a ne mogu se dogovoriti makar za precizniju lokaciju, već je cela planeta moguće odredište “prinudnog” sletanja dotičnog satelita… :X
E jbg, celu noć sam čekao i evo sad je 6,30 i ode mojih 6 tona na žute linije.
@Saška
“Tačnim” i “preciznim” predviđanjima bave se neki drugi ljudi a ne nauka.
Nije ni strašno ni smešno, a nije ni prinudno sletanje. Satelit nije u funkciji niti pod kontrolom već nekoliko godina, na putanju mnogo utiču faktori koji su totalno nepoznati većini ljudi (npr Sunčev vetar) i, što je najvažnije, uticaj na putanju nisu konstantni niti predvidivi.
Najveći broj kritičara pojma nema gde je juče nešto ostavila i danas ga traži po sobi, a ovde ipak pričamo o “đubretu” bačenom pre više godina koje se kreće brzinom od oko 10km/s.
Postojeće prognoze su izuzetno dobre, to što se ljudima koji žive na teritoriji od par stotina kvadratnih kilometara i na brzinama do 100km/h ne sviđaju nije problem nauke. Najčešće je potrebno odgovarajuće znanje da bi se prepoznali i razumeli postojeći problemi, rešavanje tih problema je tek sledeći korak.